Izvor: Politika, 04.Okt.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel za oca bebe iz epruvete
Fiziolog Robert Edvards najzad je zaslužio stokholmsku medalju a prva deca koja su rođena zahvaljujući njemu danas su tridesetogodišnjaci
Pionir vantelesne oplodnje fiziolog Robert Edvards ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za medicinu zbog svog doprinosa razvoju in vitro metode, saopštio je juče Institut Karolinska u Stokholmu.
Priznanje stiže zbog njegovog „doprinosa razvoju moderne medicine”, obrazložio je žiri za dodelu Nobela za medicinu ili fiziologiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Njegova dostignuća su omogućila da se leči neplodnost, medicinsko stanje koje pogađa veliki deo čovečanstva uključujući više od deset odsto svih parova na svetu”, dodao je Institut Karolinska.
Britanski naučnik, nekadašnji profesor fiziologije na Kembridžu i deda 11 unučadi, Edvards (85) postavio je osnove vantelesne oplodnje koja podrazumeva da se jajna ćelija i spermatozoid spajaju u epruveti. Ukoliko se jaje oplodi i počne deoba ćelija, embrion se potom prebacuje u matericu.
Gledajući kroz mikroskop, on je bio prvi naučnik koji je posmatrao kako nastaje ljudski život van majčine utrobe, prenose svetske agencije. Na ovoj revolucionarnoj metodi lečenja steriliteta radio je zajedno sa ginekologom Patrikom Steptoumom koji je preminuo pre više od dve decenije. Ocena naučnika je da Nobel stiže prekasno za čoveka koji je omogućio da se jajna ćelija oplodi van tela i onda prebaci u matericu. Laureat se ne oseća dobro i juče nije mogao da daje izjave za medije.
Oko četiri miliona beba rođeno je zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, saopštio je žiri iz Stokholma. Verovatnoća da par dobije bebu iz epruvete danas je jedan prema pet, isto kao i kod prirodnog začeća.
„Njegov inspirativan rad iz ranih šezdesetih ... poboljšao je život milionima ljudi širom sveta”, objasnio je Majk Meknejmi, direktor klinike za vantelesnu oplodnju koju je osnovao Edvards u blizini Kembridža.
Edvardsa su, kada je šezdesetih radio na vantelesnoj oplodnji, kritikovali svi, od Katoličke crkve preko vlade do naučnika. Govorili su mu da je „nemoralan” i da će ovako rođena deca biti nenormalna. Kako nije mogao da nađe kliniku koja bi mu omogućila rad, osnovao je svoju u blizini Kembridža gde je radio kao profesor. Novčano su ga pomagali samo privatni donatori. Ubrzo su njegovu kliniku pohodili parovi kojima su lekari rekli da nemaju nikakve šanse da postanu roditelji.
Prva beba iz epruvete rođena zahvaljujući Edvardsovom radu je Luiz Braun, rođena 1978. Edvards i ona su ostali u kontaktu i on je pre dve godine prisustvovao njenom 30. rođendanu. Luiz Braun kaže da voli Edvardsa kao svog dedu.
Edvards je njenim roditeljima dao nadu kada su ih već svi drugi otpisali. In vitro se uglavnom pokušava kod žena koje imaju između 30 i 39 godina.
Iako je bilo nagađanja hoće li deca iz epruvete biti podjednako zdrava kao i ona začeta prirodnim putem, novije studije su pokazale da između njih nema nikakvih razlika.
„Studije su pokazale da su in vitro deca podjednako zdrava kao i ostala”, saopštio je Karolinska institut. Luiz Braun, na primer, i sama ima sopstvenu decu.
Vantelesna oplodnja je danas uobičajena praksa u medicini. Neplodnost je problem za 3,5 odsto stanovnika planete. Između jednog i dva procenta beba na Zapadu rođeno je na ovaj način. Naučnici mogu da odrede da li embrion nosi neku nasleđenu bolest pre nego što ga posade u majku.
----------------------------------------------
Ništa nije tako posebno kao dete
Robert Edvards je rođen 1925. godine u Mančesteru. Bio je u britanskoj vojsci i služio sa trupama u Jordanu, Egiptu i Iraku. Završio je osnovne studije agrikulture i zoologije u Velsu. Doktorirao je na genetici životinja na Univerzitetu Edinburg. Na prestižnom univerzitetu Kembridž je predavao fiziologiju. Od šezdesetih je radio na razvoju vantelesne oplodnje. Kako se prva beba iz epruvete rodila pre 32 godine, naučni krugovi ocenjuju da je Nobel zakasnio kada je reč o Edvardsu.
„Najvažnija stvar u životu je da imate dete. Ništa nije tako posebno kao dete”, objasnio je jednom Edvards zašto toliko izučava baš ovu oblast medicine.
J. Stevanović
objavljeno: 05/10/2010
