Izvor: B92, 04.Okt.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije samo spavanje odmor
Nedostatak sna može da uzrokuje depresiju, povećanje težine, pa čak i preranu smrt, što češće pogađa muškarce nego žene.
Foto: br3akthru, ahmet guler, Freedigitalphotos.net
Poznati američki specijalista za snove dr Metju Edland u svojoj novoj knjizi ukazuje da odmor može da bude podjednako lekovit kao i spavanje.
Ključ je u tome kako se odmarate!
Kao student medicine, dr Edland je radio i 110 sati nedeljno, i od tada je postao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opsednut spavanjem. Naročito se bavio pitanjem kako nedostatak sna utiče na naše zdravlje i sposobnost da funkcionišemo. Nakon višegodišnjeg propisivanja strategije spavanje, došao je do zaključka da san ipak nije lek za sve , kao što je mislio.
Čak i kada je uspevao da pomogne pacijentima da više i bolje spavaju, zdravstveno stanje je kod nekih ostajalo nepromenjeno. Otkrio je da i odmor igra veoma važnu, a često zanemarenu, ulogu u obnovi i podmlađivanju tela i da je podjednako važan kao i san za naše dugoročno zdravlje.
"Mnogi od nas su toliko zauzeti da vide odmaranje kao znak slabosti, pa i gubljenje dragocenog vremena. Ali, odmor je biološka potreba. Baš kao što nam treba hrana, treba nam i odmor da bismo živeli”, tvrdi dr Edland.
Međutim, pod odmaranjem se ne podrazumeva samo sedenje na kauču ispred televizora.
Dr Edland vidi televiziju kao "pasivan odmor”. Studije su pokazale da tokom ovakvog "odmora” određeni delovi mozga koriste više energije nego u situacijama kada rešavamo komplikovane zadatke.
Ono što nam je zapravo potrebno je "aktivan” odmor, koji smanjuje nivo stresa i daje bolje šanse za zdraviji i duži život.
Dr Edland razlikuje četiri vrste aktivnog odmora: socijalni, mentalni, fizički i duhovni, koji se svodi na meditaciju i molitvu.
On veruje da ovo treba upražnjavati svakodnevno, dok se ne utvrdi mera koliko je potrebno odmarati na svaki od navedenih načina.
Socijalni odmor
Ovo je definisano kao trošenje vremena na prijatelje i odnose, a podrazumeva čak i ćaskanje sa kolegama.
Bez obzira koliko ste zazuzeti, od vitalnog je značaja da uvedete ove navike u svakodnevni život. Poznata američka studija krajem sedamdesetih utvrdila je da je druženje od ključnog značaja za naš opstanak, kao i da je kod društvenih ljudi smanjen rizik od srčanih oboljenja i drugih ozbiljnih bolesti.
Novije studije su pokazale da socijalna podrška može da pomogne u borbi protiv depresije, infektivnih bolesti i da smanjuje rizik od smrti od srčanog udara.
Ćaskanje sa prijateljima dokazano smanjuje nivo hormona stresa i obezbeđuje hormonalne i psihološke benefite. Većina istraživača tvrdi da su društvene veze podjednako važne za život koliko i činjenica da li ste pušač.
Dobra vest je da se seks takođe ubraja u socijalni odmor!
Mentalni odmor
Da li i vi pokušavate da uradite previše stvari odjednom? Pišete poruke dok vozite ili jedete dok gledate TV? Mozak "ima potrebu” da se fokusira na jednu stvar, tako da ove operacije, iako kratko traju, utiču na nervni sistem, promenu krvnog pritiska, telesnu temperaturu i otkucaje srca.
Ideja mentalnog odmora je da se "udubite” u nešto jednostavno da vas "velike stvari” ne bi zamarale.
Jedan od načina je da naučite veoma jednostavan oblik kontrolisane koncentracije. Radite sledeće:
Gledajte pravo, a zatim pomerajte oči na gore bez pomeranja glave. Nakon što ponovo usmerite pogled napred, lagano zatvorite kapke.
Koncentrišite se na to da "gledate” gore čak i dok su oči zatvorene. Udahnite duboko i zadržite dah 4 sekunde. Dok izdišete osetićete relaksaciju koja se širi od zadnje strana vrata niz telo sve do nožnih prstiju.
Pokušajte da vizualizujete plažu i sunčan dan. Zamislite da ste tamo i obratite pažnju na ono što vidite.
Kada budete spremni da prekinete, udahnite duboko, otvorite oči i spustite pogled.
Fizički odmor
Ovde je reč o aktivnom korišćenju telesnih procesa, kao što je disanje u cilju smirivanja tela i uma.
Najbolji način da to uradite je da zastanete i uzmete nekoliko zaista dubokih udisaja. Dok dišemo duboko pluća se pune kiseonikom, otvara se vazdušni prostor, a krv bogata kiseonikom cirkuliše kroz telo.
Isprobajte sledeću tehniku:
Stanite uspravno sa stopalima u širini ramena, a prsti neka vam budu okrenuti napred. Pokušajte da postavite svoje gležnjeve, kolena, kukove i ramena u imaginarnu pravu liniju i gledajte pravo. Zabacite ramena unazad i uvucite bradu. Udisaj bi trebalo da traje četiri sekunde, jer se na taj način obezbeđuje punjenje pluća vazduhom, a grudi se šire.
Osluškujte i pokušajte da vizualizujete kretanje vazduha dok dišete. Fokusirajte se samo na dve stvari –na pravilan položaj tela i disanje, koje treba da bude duboko i ravnomerno.
Još jedan vid fizičkog odmora ukoliko ste umorni je i "dremanje”, koje treba da traje od 15 do 30 minuta.
Grčka studija je pokazala da ukoliko "dremnete” bar 3 puta nedeljno na 30 minuta smanjujete rizik od srčanog udara za 37 posto, a NASA-ina studija je otkrila da 26 minuta "dremke” obezbeđuje lakše savladavanje određenih zadataka za 38 posto.
Duhovni odmor
Skeniranje mozga je pokazalo da ljudi koji meditiraju mogu fizički da prošire određene delove mozga. Primer za to su deblji frontalni režnjevi - deo mozga u kojem se obavlja veći deo analize naših problema, kao i kontrola koncentracije, pažnje i fokusa.
Meditanti su takođe u mogućnosti da razviju više sive mase u srednjem mozgu, koji upravlja funkcijama kao što su disanje i cirkulacija krvi. Kod njih se javljaju i promene u strukturi talamusa, dela mozga koji je zadužen za obradu protoka informacija iz svih delova tela.
Molitva ima slične efekte na organizam. Skeniranjem se utvrdilo da mozak u toku molitve reaguje na sličan način kao i u toku meditacije. Američko istraživanje je pokazalo da ljudi koji redovno prisustvuju verskim obredima žive duže od onih koji to ne čine.
