Izvor: B92, 04.Sep.2014, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neurolozi iz regiona na usavršavanju u BG
Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije sve češće dobija zahteve da primi na usavršavanje kolege iz regiona, ali iz evropskih zemalja, izjavio je danas direktor ove ustanove, akademik Vladimir Kostić, ističući da je to jedan od dokaza da njihovi stručnjaci uspešno prate najnovija svetska kretanja.
Potvrdili smo status vrhunske neurološke institucije u našoj zemlji i regionu, rekao je on, predstavljajući novinarima rezultate rada Klinike, koja godišnje zbrine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 70.000 pacijenata, među kojima su i posebno teški slučajevi poslati iz Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije.
"Suprotno tradicionalnom verovanju, dve mantre nisu tačne: da lečimo retke bolesti i da neurologija ima zadovoljavajuću dijagnostiku, ali ne i terapiju", izjavio je prof. dr Kostić i objasnio da se "na Klinici leče populacione bolesti" od kojih neke spadaju među najrasprostranjenije.
Kao neke od primera on je naveo cerebrovaskularne bolesti, koje su najčešći uzrok smrti žena u Srbiji, kao i glavobolje, posebno migrenu od koje, prema konzervativnim procenama, pati 16 odsto žena i 10 odsto muškaraca, zbog čega je na prvom mestu među razlozima za odsustvovanje sa posla.
Dr Kostić je dodao da je česta i Parkinsonova bolest, koju ima svaka pedeseta osoba starija od 65 godina, ali i epilepsija, od koje pati svaka stota ili dvestota osoba u celoj populaciji.
"U potpunosti smo posvećeni poboljšanju brige za neurološke pacijente i praćenju svetskih kretanja u neurologiji", izjavio je dr Kostić, dodajući da "Klinika uspeva da zadrži decenijama sticani ugled kroz visoku tehnološku kompetentnost i različite projekte kojima se humanizuje rad sa pacijentima", koji se velikim delom finansiraju sredstvima društveno odgovornih kompanija i pojedinaca.
Pomoćnik direktora prof. dr Dragoslav Sokić istakao je da Klinika, "kao rezultat ulaganja u tehnološki razvoj, danas raspolaže svim neophodnim aparatima i magnetnom rezonancom za dijagnostikovanje neuroloških bolesti".
Govoreći o stalnim stručnim i tehnološkim inovacijama, on je naveo da je "Klinika jedinstvena u regionu po primeni hirurške metode u lečenju pacijenata od epilepsije", sa 76 pacijenata operisanih resektivnim metodom za poslednjih pet godina, kao i po radu specijalne genetske laboratorije u kojoj može da se detektuje 35 neuroloških oboljenja.
"Moto Klinike glasi 'Mi brinemo' i zaista, u skladu sa tim, činimo sve što možemo da humanizujemo prostor, olakšamo boravak našim pacijentima i tako pomognemo da se lakše bore sa svojim oboljenjima", rekla je glavna sestra Milijana Matijević.
Ona je među mnogobrojnim novim aktivnostima posebno pomenula da se "jednom mesečno organizuje Otvorena klinika na kojoj multidisciplinarni zdravstveni tim edukuje pacijente i njihove porodice o najčešćim neurološkim bolestima", organizuju se Književna klinika sa gostovanjima poznatih domaćih pisaca, kao i različite izložbe.
Stručnjaci Klinike su najavili da će im jedan od prioriteta biti nastavak rekonstrukcije prostora za lečenje, neophodan zbog toga što je zgrada sazidana 1923, a među tehnološkim unapređenjima su izdvojili nedavnu donaciju 11 najsavremenijih hidrauličnih kreveta za nepokretne pacijente sa pratećom opremom, vrednih oko 35.000 evra.
U sastavu Klinike funkcionišu različite celine i novi oblici organizovanja, kao što su Centar za poremećaje pamcenja i demencije, Centar za glavobolje, Centar za epilepsije i poremećaje spavanja, Centar za polineuropatije, Jedinica za moždani udar, Jedinica za primenu botulinskog toksina i veći broj usko specijalizovanih jedinica i odseka.
Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net
