Izvor: B92, 13.Dec.2010, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesrećni smo jer nam lutaju misli
Često dopuštanje mislima da odlete može biti uzrok lošeg raspoloženja bez obzira da li ste na lepom ili ružnom mestu kada već odete „tamo".
Naučnici tvrde da puštanje mislima da odu ima više negativnog uticaja na našu sreću od bilo koje naše aktivnosti. Ovo je samo potvrda za mnoga religijska i tradicionalna učenja koja govore da je sreća u življenju trenutka i ne dopuštanju mislima da odlete.
Ljudi uzimaju najbolje od „lutanja misli", prisećaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se lepih stvari iz prošlosti ili planiraju budućnost, uče i razmatraju. Međutim, naučnici tvrde da sve to dolazi sa visokom emocionalnom cenom.
„Spekulišemo sada da to možda dovodi i do osećanja nesreće", kaže Metju Kilinksvort, doktorant psihologije na Harvardu.
Kilinksvort i psiholog Danijel Gilbert su pratili stanja sreće kod korisnika iPhone-a, pitajući učesnike da li su srećni u nasumičnim intervalima. Učesnici su zatim rangirali svoju sreću na skali od 1 do 10, uključujući i podatke o tome šta trenutno rade i da li im je um lutao od trenutne aktivnosti.
Umovi su im lutali gotovo 47% vremena i više su mislili o lepim stvarima nego o nečemu negativnom ili neutralnom. Od prijatnih misli nisu bili naričito sretniji dok su od negativnih ili nautralnih bili znatno nezadovoljniji.
Lutanje mislima se pokazalo kako izuzetno negativno čak i kada obavljamo najosnovnije dnevne poslove.
Još jedno zadivljujuće otkriće je da ono što radimo u datom trenutku ima samo blagi uticaj to da li nam misli lutaju, a skoro nikakav uticaj na tprijatnost onoga o čemu želimo da mislimo. Lutanje se odvija u 30% svakodnevnih aktivnosti, uključujući i igranje, vežbanje, molitvu ili brigu o deci.
Izgleda da se najviše priberemo samo kada vodimo ljubav.
U vođenju ljubavi lutamo samo 10%, što je najniži rezultat, dok kada vodimo računa o sebi, sređujemo se, misli lutaju 65%, što je najviši broj u istraživanju.
U istraživanju je učestvovalo 2.250 odraslih osoba sa prosekom godina od 34. Skoro 59 odsto učesnika su bili muškarci i 74 odsto su Amerikanci. Prosek odgovaranja na pitanja sa aplikacije sa iPhone-a je 83%.
Kilinksvort i Gilbert planiraju da nastave sa istraživanjima kroz dobijene podatke ali ne žele dalje da otkrivaju. „Ima dosta toga što želimo da istražimo, ali ovo vam je za sada dovoljno", završava Kilinksvort.
Foto: lampelina, www.sxc.hu
