Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodni minuti zdravlja
U meri u kojoj se plasiraju emisije sa političkim temama, TV stanice bi morale da emituju programe koji štite zdravlje gledalaca, leče traume, popravljaju raspoloženje i utiču na psihofizičku kondiciju
Od izvora dva putića vode na dve strane, pevala je nekada Lepa Lukić. Ovaj geografsko-ljubavni raskorak sada je uzdignut do ključne dileme naše političke scene koju televizija budno prati na svim frontovima. Prati i preteruje, neprestano i neosnovano pružajući šansu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << liderima političkih partija da se sele sa kanala na kanal u stalnoj potrebi da budu eksponirani i serviraju svoje ideje od kojih nas poodavno boli glava.
U razmeri u kojoj se plasiraju emisije sa političkim temama, TV stanice bi morale da emituju programe koji štite zdravlje gledalaca, leče traume, popravljaju raspoloženje i utiču na psihofizičku kondiciju. Jer, postaje neizdrživo, a tek nas čeka predizborna kampanja i druge igre sa političke vrteške. Neophodni su minuti zdravlja u bukvalnom i prenosnom značenju.
U medicinskom smislu, o zdravlju se najčešće govori u magazinskim emisijama, u sendviču između gostovanja pevača i berzanskih vesti. Kad gostuju lekari, gledaocima se ostavlja mogućnost da postavljaju pitanja, pa se događa da u studiju sedi specijalista za štitastu žlezdu, a uključeni gledalac se žali da ima ekcem ili bruh.
Još češće vreme zakupljuju predstavnici farmakoloških industrija koji bez ograničenja i zadrške reklamiraju određene preparate i na taj način zavode publiku stvarajući iluziju da će kapsula vitamina i minerala, čaj sa čudotvornim dejstvom ili sredstvo za smirenje rešiti sve njihove tegobe. Posebna kategorija su reklame za gimnastičke sprave, dušeke i jastuke čijom će kupovinom gledaočeve nevolje sa kilogramima ili spavanjem biti kao rukom odnesene. Suštinski problemi zdravstva se zaobilaze u širokom luku, a na mali ekran teško stižu doktori i stručnjaci sa najboljom reputacijom i dokazanim uspesima u praksi, a neskloni samoreklamiranju i medijskom eksponiranju.
UVERTIRA ZA „PESMU EVROVIZIJE” – U godini u kojoj se obeležava 50 godina televizije u Srbiji, zgodno je pala „Pesma Evrovizije” čiji je datum održavanja u Beogradu, 20, 22. i 24. maja, već morao svima da uđe u uši.
Uvertira za ovaj veliki muzičko-zabavni događaj bilo je izvlačenje redosleda pojavljivanja pevača i grupa na dve polufinalne i finalnoj večeri, kao i rasporeda glasanja, pred supervizorima „Evrovizije” i gostima iz zemalja učesnica, a što je direktno prenosio RTS, protekle sedmice.
Bila je to i proba za voditeljski par, Jovanu Janković i Željka Joksimovića, koji će, uz Jelenu Tomašević i „Oro”, biti „lica Srbije”. Stoga, nisu suvišne dobronamerne primedbe na njihovo držanje i izgled. Osim što će, verujemo, utvrditi znanje iz engleskog jezika, valjda će se neko kvalifikovano pobrinuti za njihov imidž. Na izvlačenju brojeva Jovana Janković je trebalo da bude odevena više poslovno nego svečano (sa razrezima). Pravo na ekstravaganciju stiče na samom evrovizijskom spektaklu. Imala je i pogrešnu frizuru koja je još više izduživala njeno lice. Izgleda, lakše je pevati nego govoriti, Željku Joksimoviću nedostaju sigurnost i čvrstina, što je razumljivo, a što se može uvežbati. I što bi bilo poželjno. Da 53. „Evrosong” bude najbolji, kako se već tvrdi.
SLOBODA GOVORA – Još o voditeljima, oni neprestano daju povoda da se o njima piše i govori. Šta je važnije prosudite sami, izvlačenje brojeva u bingu ili neprestano čavrljanje voditeljskog para Marije Kilibarde i Dejana Pantelića. Neka marketinška scenaristička mudrica je smislila kako oni neprestano treba da pričaju, što je potpuno suprotno duhu ovog iskušavanja sreće izvlačenjem brojeva. Dejan Pantelić izigrava večitog optimistu koji traži talične načine da dođe do premije, a Marija Kilibarda ga u tome podstiče.
Brojevi su u drugom planu. Ko ih pohvata, možda će nešto i da dobije, jer tome se posvećuje zanemarujuća pažnja, što je, treba li reći, pogrešno. Prošle subote, Marija Kilibarda je sve to začinila govornom slobodom koja zaslužuje kaznu. Rekla je svom partneru: „Nemoj da me zezaš”. Pred više od tri miliona gledalaca. To je nepristojno i ne razvija kulturu govora na televiziji. Uopšte, upliv jezika sa ulice je zabrinjavajući i ne može se pravdati spontanošću ni bilo kojim drugim razlogom. Prosto je samo – prosto.
Branislava Džunov
[objavljeno: 21/03/2008]
