Izvor: B92, 15.Jun.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemir uzrokuje nervozna creva
Grčevi promenljive jačine u celom trbuhu koji je naduven i pun gasova, krčenje bez obzira na to da li je osoba gladna ili sita, mučnina bez povraćanja i poremećenost učestalosti pražnjenja - dijareja ili zatvor ili oba, simptomi su koji mogu toliko da zabrinu da osoba sa ovakim tegoba dolazi lekaru sa pitanjem: „Doktore, da nemam rak?". Posle pregleda odgovor uglavnom glasi: „Nemate rak, ali imate takozvana nervozna creva".
Nekim pacijentima posle ovakve dijagnoze >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lakne, dok su drugi, budući da im pomenute tegobe zagorčavaju život i upućuju na neku opaku boljku, skloni da posumnjaju u stručnost lekara. Zato gastroenterolog dr Goran Nikolić, šefa dijagnostičke i interventne endoskopije KBC Bežanijska kosa, objašnjava šta su to zapravo nervozna ili iritabilna creva, odnosno sindrom IBS (irritable bowel syndrome).
"Reč je o vrlo kompleksnom poremećaju čiji uzroci još nisu dovoljno ispitani, a dijagnozu nije lako postaviti jer se neki simptomi javljaju i kod drugih gastroinestinalnih bolesti. Zato se dijagnoza postavlja na osnovu procene celokupnog stanja pacijenta kome je najvažnije objasniti da IBS nema komplikacija, ne skraćuje životni vek, nije potreban hirurški tretman, ne povećava rizik od raka debelog creva, ne utiče na telesnu težinu, kao i da se pacijent može baviti normalnom fizičkom aktivnošću. Ukratko, potrebno je sindrom iritabilnog, odnosno uznemirenog creva tretirati kao sindrom uznemirenog pacijenta", objašnjava dr Nikolić.
Žene duplo ugroženije
Među problemima u oblasti sistema za varenje lekari opšte prakse najčešće dijagnostifikuju baš ovaj sindrom koji je, posle prehlade, drugi razlog za izostanak s posla. Obično se javlja kod mlađih osoba, a čak dva puta više kod žena. Nije utvrđeno da je uzrok ove bolesti, tačnije funkcionalnog poremećaja rada creva koji za posledicu ima njihovo grčenje (spazam), organskog porekla, pa zato ima raznih teorija. Neke od njih su da nastaje usled pojačanog psihičkog opterećenja i stresa, teže infekcije sistema za varenje, alergije na određenu hranu, pojačane osetljivosti creva na normalne nervne nadražaje i tako dalje.
"U lečenju IBS sindroma pristup pacijentu je individualan, i biološki i psihološki. Bolest se ustanovljava klinički, na osnovu tegoba koje pacijent ispoljava najmanje šest meseci, pošto se odgovarajućim testovima isključe neki drugi uzroci: celijačna bolest, nedostatak enzima za varenje mleka, slični funkcionalni poremećaji, tumori... Potrebno je pomoći pacijentu da savlada stres i lišiti ga straha od eventualne maligne bolesti", kaže dr Nikolić.
Dijeta, pa lekovi
Ali tek što je lišen ovog straha, pacijent treba da se suoči sa velikom verovatnoćom da njegove tegobe spadaju u hronično stanje promenljivog intenziteta, čak da su u izvesnom broju slučajeva doživotne. Ipak, istraživanja pokazuju da kod dve trećine pacijenata tokom pet godina dolazi do značajnog poboljšanja, a da se kod određenog broja simptomi posle dve godine potpuno povlače.
Zbog još nepoznatih uzroka i prilično „šarenih" simptoma, široka je paleta lekova za ovu bolest.
"Pošto sve počinje unosom hrane, Svetsko udruženje gastroenterologa je predložilo da prvo mesto u terapiju bude uravnotežena dijeta. Tek ako to ne funkcioniše, treba krene sa nekom terapijom. U svakodnevnoj kliničkoj praksi najčešće se upotrebljavaju antispazmodici, koji smanjuju bol i dovode do opšteg poboljšanja blokirajući spazam glatkih mišića u crevima, a najnovija otkrića o značaju poremećaja u crevnoj flori povećala su interesovanje za prebiotike, probiotike i antibiotike. Ponekad gastroenterolozi prepisuju i blage antidepresive, ali posle nekog vremena se postavlja pitanje dokle, jer ne može pacijent doživotno da pije takve lekove" napominje dr Nikolić.
Šta je izvesno
Iz mnoštva nedoumica koje prate sindrom nervoznih creva, ipak postoji nešto što je izvesno.
Prvo: koliko god da su tegobe neprijatne, ne treba paničiti, bolest nije opasna po život.
Drugo: dijagnozu ne treba postavljati samostalno na osnovu opisanih simptoma, već to mora da učini lekar (bilo opšte prakse, bilo gastroenterolog) koji će znati da ih razlikuje od sličnih simptoma nekih drugih bolesti.
Treće: ovde je veoma važno duže praćenje bolesti i razvijanje dobrog odnosa lekara i pacijenta koga u principu ne treba vezivati za veće količine lekova.
Kolonoskopija posle 50. godine
Iako sindrom IBS nikada ne prelazi u rak, to ne znači da je pacijent time zaštićen od maligniteta debelog creva koji može da se razvije potpuno nezavisno. Zato se, ističe dr Goran Nikolić, posle 50. godine života svima, a naročito rizičnim grupama, preporučuje kolonoskopski pregled, kao „zlatni strandard" u ranom otkrivanju raka debelog creva.
Manje obolelih nego na Zapadu
Smatra se da učestalost bolesti u Zapadnoj Evropi i Americi iznosi od deset do 15 odsto, a da je u celom svetu oko 700 miliona ljudi pogođeno ovim sindromom, pri čemu skoro 90 odsto ne traži pomoć lekara. Istraživanje u Francuskoj je pokazalo da 87 odsto dijagnostikovanih pacijenata koristi lekove, ali da je samo oko 47 odsto primetilo poboljšanje.
Iako mi nemamo statističke podatke o učestalosti bolesti, gastroenterolog dr Goran Nikolić na osnovu prakse smatra da je kod nas taj procenat manji nego u zapadnim zemljama. Kao moguće objašnjenje navodi činjenicu da smo mi već duže vreme podvrgnuti čitavom nizu stresova i da smo delimično naučili kako da izađemo na kraj sa različitim vrstama problema i neprijatnih situacija.
Autor / Izvor - Radmila Tamindžić / Blic Online
Foto: imaspy, www.sxc.hu
