Izvor: Politika, 25.Feb.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema razloga za paniku
Posle povlačenja „reduktila” lekarima je ostao još samo jedan lek u terapiji gojaznosti, koju zvanična medicina tretira kao bolest i tako joj pristupa, kaže za „Politiku” profesor Dragan Micić, načelnik Instituta za endokrinologiju
Kada je pre dva dana saopšteno da je i iz apoteka u Srbiji povučen „reduktil”, deo javnosti je možda tek tada čuo da postoje lekovi koji se i kod nas koriste u lečenju gojaznosti, za razliku od opštepoznatih široko reklamiranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preparata koji „čudesno tope kilograme”.
Neke je možda uzbunila činjenica da se u apotekama, negde čak i bez recepta, mogao kupiti lek koji, kako pokazuju prvi rezultati dugogodišnje obimne studije, povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Profesor dr Dragan Micić, načelnik Instituta za endokrinologiju i metabolizam Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže u razgovoru za „Politiku” da nema razloga za paniku i objašnjava kako je tako nešto moglo da se dogodi:
– Ljudi koji su do sada koristili „reduktil” treba da se obrate lekaru koji će savetovati dalji nastavak terapije. Nema razloga za paniku. Mi smo se do sada strogo pridržavali uputstva da se ovaj lek primenjuje uz stalnu kontrolu pritiska i pulsa.
Mi imamo stav da je gojaznost ozbiljan medicinski problem i da se ništa u terapiji gojaznosti ne primenjuje bez saveta lekara. Sada nam je preostao samo jedan lek „ksenikal” („orlistat”), koji deluje na redukciju masti, dok je „reduktil” bio potiskivač apetita, sa dejstvom na centralni nervni sistem – kaže Micić.
Kad su u pitanju razni pomoćni preparati koji obećavaju brz put do vitke linije, naš sagovornik upozorava da ne treba bacati pare:
– Mi smo za proverene lekove. Kada pročitaju uputstvo za neki lek, ljudi znaju da kažu „ali vidiš šta radi jetri”. A spremni su da kupuju razne kaktuse, čajeve ili alge kada vide reklamu sa nekim ko je „imao 120 kg, sada imam 60” – ističe dr Micić i objašnjava da kod preparata postoji efekat sunđera koji se brzom dijetom iscedi zbog gubitka vode, da bi se posle vrlo brzo ponovo popunio.
Sumnje možda još postoje oko novog gripa, ali svetsku pandemiju gojaznosti niko ne dovodi u pitanje. Milijarda ljudi ima prekomernu telesnu težinu, 400 miliona je gojaznih, a to prethodi epidemiji dijabetesa 2, hipertenzije, kardiovaskularnih oboljenja.
U Srbiji je po poslednjim zvaničnim podacima 54,5 odsto stanovnika u jednoj od ove dve kategorije, definisane indeksom telesne mase.
Jelena Kavaja
----------------------------------------------------------
Škrti gen
Čovek nosi u sebi „škrti gen” koji mu je omogućio opstanak tako što je drevnom lovcu u oskudici hrane pomogao da sačuva zalihe. U moderno doba, a vrhunac su, kaže dr Micić, bile osamdesete godine prošlog veka, okruženi smo obiljem hrane i manjkom načina da ih potrošimo.
--------------------------------------------------
Kada kod lekara
Svako može lako da izračuna kada treba da se javi stručnjaku. Gojaznom pacijentu se pristupa timski – uz nutricionistu-endokrinologa često je tu i psiholog.
Posle razgovora se procenjuju sklonosti, da li radi, a uveče briše sve pred sobom i da li hranom reaguje na stres, jer neki kažu da je hrana najbolji sedativ, podiže se nivo serotonina.
Indeks telesne mase (BMI) dobija se kada se težina podeli sa visinom na kvadrat, a drugi faktor koji se uzima u obzir jeste obim struka.
-------------------------------------------------
Hirurgija
Frapantne gubitke telesne težine od 20 do 30 odsto može da napravi samo hirurgija. To je opcija tek kod onih pacijenata kod kojih je indeks telesne mase (BMI) između 35 i 40.
--------------------------------------------------
Lek budućnosti
Lek budućnosti mogao bi da sadrži hormon koji sprečava pražnjenje želuca i leptin, hormon iz masnog tkiva koji bukvalno koči unos hrane.
[objavljeno: 28/01/2010]
