Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2015, 23:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neki ljudi triput brže stare

KOLIKO puta ste pogrešno procenili neku osobu i dodali joj neku godinu više ili je i nehotice proglasili mlađom? To se dešava kade se proces biološkog starenja i datum rođenja iz nekih razloga razmimoilaze. Brzina kojom se odvija ovaj unutrašnji proces starenja u značajnoj meri može da se razlikuje od čoveka do čoveka. Najnovija istraživanja pokazuju da se kod nekih osoba biološko starenje odvija čak tri puta brže. U studiji su učestvovali 38-godišnjaci sa Novog Zelanda, a naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su otkrili da njihova biološka starost, stanje organa, imunog sistema, srca i hromozoma, mogu da se razlikuju od 30 do čak 60 godina. Što je bila veća biološka starost, starije su i izgledali, naglasili su istraživači. - Tražili smo ključne markere za integritet i stanje različitih organa u telima relativno mladih osoba, kako bismo utvrdili koliko su njihova tela zaista stara - objasnio je autor studije docent Danijel Baskin iz Medicinske škole i centra za starenje Univerziteta Djuk u Duramu. - Otkrili smo da postoji jasna povezanost starijeg spoljašnjeg izgleda i ubrzanog starenja iznutra. Takođe, moguće je na neki način izmeriti proces starenja i kod mlađih osoba što uglavnom radimo samo kod starijih. Za većinu mlađih osoba, proces biološkog starenja sinhronizovan je sa hronološkim starenjem, otkrio je međunarodni tim istraživača. Ali genetika i uticaj okruženja mogu da pokrenu biološke procese da se znaci starenja ispolje mnogo brže, ili mnogo sporije, nego što bi se očekivalo u odnosu na datum rođenja. Autori studije su izračunali da će do 2050. godine na planeti živeti 400 miliona osoba starih 80 i više godina, što je tri puta više nego sada. Ovaj trend, napominju istraživači, ukazuje na značaj pronalaženja načina da se otkriju znaci starenja u ranijem periodu života, da se dizajniraju kure koje mogu da produže zdrav život i preveniraju početak bolesti povezanih sa starenjem. U cilju istraživanja naučnici su prikupili podatke od 871 osobe muškog i ženskog pola sa Novog Zelanda koji su praćeni od rođenja 1972. i 1973. godine. U 2011. godini, kada su učesnici istraživanja imali 38 godina, urađeno im je 18 testova kojim je određena brzina starenja - kontrola bubrega, jetre, pluća, stanja imunog sistema i funkcija metabolizma. Ocenjeni su takođe i holesterol, krvni pritisak, stanje zuba i vida, zdravlje srca. Izmerena je i dužina telomera - zaštitnih kapica na krajevima hromozoma, koje se skraćuju u procesu starenja. Istraživači su pronašli da biološka starost može da varira i do 30 godina u odnosu na hronološku starost, iako svi učesnici još nisu imali nijednu bolest koja je povezana sa starenjem. Urađene su, zatim, nove analize u kojima su poređeni biomarkeri zapaljenja koji su uzeti 2011. godine, sa onima koji su uzeti šest i 12 godina ranije. To je pokazalo da je između 26. i 38. godine većina učesnika starila ujednačenim biološkim ritmom. Ali, neki su dobijali tri biološke godine na svaku hronološku. Sa druge strane, bilo je i onih koji su zaustavili proces starenja, kao da je njihov biološki ritam bio "na pauzi". Utvrđeno je i da su oni koji su bili biološki stariji, imali lošije rezultate na testovima fizičke i mentalne oštrine. Osobe koje su brže starile su prikazale lošiji balans i motornu koordinaciju, i prijavili su da imaju više problema sa nekim zadacima, na primer penjanjem uz stepenice i nošenjem namirnica. - To pokazuje da već u ranijem životnom dobu možemo da uočimo simptome bržeg napredovanja biološkog starenja kod mlađih osoba, znake koji odgovaraju opadanju fizičkih i kognitivnih sposobnosti, mnogo pre nego što se razviju bolesti nastale kao posledica starenja - rekao je Belski. Doktor Rozana Lajpcig, profesor gerijatrije i palijativne medicine u zdravstvenoj školi u Maunt Sinaju, kaže da će ovo istraživanje doprineti boljem razumevanju procesa starenja. - Ako otkrijemo zašto neki ljudi znatno brže biološki stare, to bi omogućilo da intervenišemo na neki način kako bismo smanjili rizik od komplikacija i bolesti povezanih sa starenjem - naglasila je Lajpcigova, koja nije učestvovala u studiji. Docent Belski je ukazao da bi otkrića iz ovog istraživanja mogla da pokrenu naučnike da razmišljaju u drugom pravcu. - Ovo će nam pomoći da počnemo da razmišljamo o ideji da umesto da sprečavamo inidividualne bolesti kao što su srčane bolesti ili kancer, moramo da pokušamo da pronađemo način da lečimo zajedničke uzroke svih ovih stanja, a to je starenje. Istraživanje je finansirao Zdravstveno-istraživački savet Novog Zelanda, Američki nacionalni institut za starenje, Britanski medicinsko-istraživački savet, Fondacija Džejkobs i Jad Hanadiv Rotšild fondacija. Rezultati su objavljeni u zborniku Nacionalne akademije nauka.

Nastavak na Večernje novosti...