Izvor: B92, 17.Nov.2011, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispavanost utiče na našu svest
Svi znamo da neispavanost utiče na svest i čini nas nepažljivim. Uzrok tome je zastoj u aktivnosti određenih neurona koji utiču na moždanu funkciju, tvrde naučnici.
Skoro 50 odsto populacije spava manje od 7 sati dnevno, pa je nedostatak sna tokom decenija postao veliki društveni problem i to mnogo ozbiljniji nego što se misli. On dovodi do razvoja nekih teških, hroničnih oboljenja, od problema sa srcem do raka.
Kao i ostale ćelije u organizmu, ni neuroni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne mogu biti stalno aktivni i potrebno im je neko vreme da obnove energiju. Na primer, razmišljanje troši oko 20 odsto telesne energije, pa tako i aktivnost neurona varira u zavisnosti od toga da li smo budni ili spavamo.
Kada smo budni većina neurona je aktivna i prenosi električni signal, dok je san vreme električne neaktivnosti. Nivo ove aktivnosti je moguće izmeriti elektroencefalografom (EEG).
Iako se smatra da je spavanje globalni proces koji uključuje mozak u celini, neka posmatranja pokazuju da on u stvari uključuje tek određene moždane zone. Neke životinje, kao što su delfini ili ptice, imaju mogućnost da pola mozga drže u stanju sna, dok im je druga polovina budna.
Najnovije studije pokazuju da se sličan fenomen događa kada organizmu nedostaje sna. istraživači su posmatrali životinje koje su ostajale budne duži period i zaključili da neuroni u određenim oblastima na momente prestaju da rade.
Što je duži period nespavanja, to se češće događa taj takozvani „mikrosan", koji onemogućava normalno obavljanje zadataka.
Mozgu je neophodna energija kako bi radio normalno. Uzevši u obzir sve naše psihološke, a naročito kognitivne funkcije, ne čudi zašto čovek provede skoro trećinu života spavajući.
U današnje vreme hiperaktivnosti, san se smatra slabošću. Ipak, veoma je važno da podsetimo sebe da je spavanje biološka potreba koja je osnov zdravog tela i uma. Kvalitet života zavisi od kvaliteta sna.
