Izvor: N1 televizija, 10.Feb.2017, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici traže niže cene onkoloških lekova
Grupa akademskih naučnika zatražila je da se stane na kraj skupim onkološkim lekovima i njihova cena ograniči na najviše 100.000 američkih dolara godišnje. Naučnici predlažu novi model razvoja jeftinijih lekova i ističu da opravdanje velikih farmaceutskih kuća ne stoje.
Neizdrživo visoke cene lekova izazivaju sve više zabrinutosti kod onkoloških pacijenata, jer često ne mogu da podmire troškove terapija koje iznose i do 10.000 dolara mesečno.
Naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << upozoravaju da takve cene onkologiju pretvaraju u vrlo profitabilnu delatnost, a procenjuje se da bi prodaja onkoloških lekova na svetskom nivou mogla da dosegne iznos od 150 milijardi dolara do 2020. godine. Naučnici veruju da su današnje cene neodržive jer je sve većem broju ljudi potrebno lečenje.
Evropski i američki naučnici su u tekstu u časopisu "Cell" predložili ograničavanje troškova time što će se povećati uloga akademskih istraživačkih timova koji bi s novim privatnim kompanijama radili na razvoju novih lekova. Umesto "iznajmljivanja" otkrića velikim farmaceutskim kućama akademski timovi bi u budućnosti radili s manjim kompanijama koje bi se obvezale na ograničavanje cena lekova.
"Nešto se mora promeniti. Ovo je poziv na oružje", rekao je Pol Vorkman iz britanskog instituta za istraživanje raka, jedan od autora teksta.
"Naplaćivanje 100.000 dolara je neodrživo. Moramo razmišljati o snižavanju cena na pola ili trećinu tog iznosa, a idealno čak i na manje", dodao je on.
Vorkman, čiji je institut otkrio 20 novih potencijalnih lekova od 2005. godine, veruje da velike farmaceutske kompanije naplaćuju onoliko koliko misle da tržište može da izdrži, a ne onoliko koliko iznose stvarni troškovi izuma novog leka.
Glavno opravdanje za visoke cene je finansijski teret velikih kliničkih ispitivanja novih lekova, koja su preduslov puštanja na tržište. Međutim, to se sve manje odnosi na onkološke lekove, upozoravaju naučnici.
Na primer, za kliničko ispitivanje Pfizerovog leka Xalkori za rak pluća bilo je potrebno samo 347 pacijenata, a prošlogodišnjem odobravanju leka za pacijente s mutacijama gena ROS1 prethodilo je ispitivanje na samo 50 osoba.
Vorkman i njegove kolege iz Anderson centra za rak u Teksasu i Holandskog instituta za rak kažu da je rešenje da značajniju ulogu u razvoju lekova igraju akademski krugovi. Akademski instituti trebalo bi da se fokusiraju ne samo na to da njihova otkrića stignu do tržišta, nego i da u pregovorima s farmaceutskim kućama osiguraju gornju granicu cene novih lekova.
.jpg)
