Izvor: B92, 25.Feb.2020, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici otkrili zašto neki ljudi obole od raka, a drugi ne
Jedan od najvažnijih ciljeva današnje nauke usmeren je na istraživanje raka, drugog najčešćeg uzročnika smrti na svetu, odmah iza srčanih bolesti.
Sve češće se postavlja pitanje zbog čega ga neki ljudi dobiju, a neki ne, i zbog čega se neki trajno oslobode ove smrtonosne bolesti i ozdrave, a drugi podlegnu.
Svi su čuli ili poznaju nekog ko je zbog svega - i načina života i genetike - trebalo da dobije rak. Na primer, neko ko je pušio tri kutije cigareta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na dan, ili neko ko je gojazan celog života i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa. A, svi znaju i nekoga ko nikada nije pio, pušio, nije bio debeo, a ipak je umro od raka.
Krajnja se istina, ipak, skriva u našim genima, a ne u stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali “genima dugovečnosti”, pišu 24sata.hr.
“Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu da se nađu kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih biohemijskih uticaja”, objašnjava profesor Morgan Levin.
To se smatra i evolucionom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih šansa od 40 do 60 odsto.
“Ne znamo zašto neka ćelija počne da se deli bez ikakve kontrole i koji je to mehanizam koji pokreće takve promene. Taj inicijalni faktor ne možemo da znamo. Ali, znamo šta se smatra najčešćim uzročnicima pojave bolesti, a oni najčešće kreću od uzročnika u našem celom životu i okruženju”, objašnjava dr Ljerka Eljuga, onkolog i radioterapeut.
Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju, a to su upravo oni izazvani spoljnim faktorima. Generalno, postoji pet faktora koji su nesporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim tim i raka: preterano sunčanje, posebno u mlađem dobu, pušenje, gojaznost, hormonalne terapije/izloženost zračenjima i konzumiranje prerađene hrane i mali unos vlakana.
