Izvor: B92, 25.Maj.2014, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastupa doba empatije
Pogrešna su uverenja koja su nam do sada nametali ekonomski stručnjaci i političari, da razvoj ljudskog društva definiše neprekidna borba za preživljavanje, slična onoj koja postoji u prirodi.
Pohlepa je “aut”, saosećanje “in” - ovim rečima Frans de Val, biolog i profesor psihologije sa Emori univerziteta iz Atlante počinje svoju knjigu “Doba empatije ili lekcije iz prirode za stvaranje boljeg društva”. U njoj tvrdi da je globalna finansijska kriza izazvala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << seizmičke promene u društvu. Naime, naučnici odavno tvrde da je krajnje vreme da promenimo mišljenje o ljudskoj prirodi.
Naprotiv, priroda je prepuna primera saradnje i saosećanja, tvrdi Val. Mnoge životinje opstaju zato što međusobno sarađuju i umeju da dele plen, a ne zato što eliminišu jedna drugu i plen zadržavaju za sebe.
"Kada znamo u kojoj meri su druge životinjske vrste sposobne za empatiju, zašto onda i dalje insistiramo na tome da ljudski rod može opstati samo kroz bespoštednu borbu i podelu na pobednike i gubitnike", pita američki psiholog.
Po njemu, empatija predstavlja neku vrstu “troslojnog socijalnog lepka” koji spaja ljude. Prvi sloj je “emocionalna zaraza”, kada nalet snažnih emocija zahvati grupu ljudi za vreme nekog dramatičnog događaja. Sledeći je buđenje saosećanja prema tuđoj patnji, dok je treći pružanje konkretne pomoći, odnosno sposobnost da saosećate sa ugroženom osobom. De Val takođe ističe da ljudski rod istovremeno poseduje i gene sebičnosti i agresivnosti, ali i velikodušnosti i saosećanja. Ovi se u nama neprekidno nadmeću za prevlast.
"Čovek je složeno biće koje je, sa podjednakom strašću, sposobno za veliku empatiju i dobrotu, ali i za strašnu surovost i sebičnost", zaključuje De Val.
Da je njegova teorija tačna svi smo ovih dana imali prilike da se uverimo, kada su desetine hiljada mladih ljudi nesebično pohrlile da pomognu ugroženima od poplava.
