Izvor: B92, 22.Jul.2010, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sunce sa zaštitom
Obično se misli da kreme s faktorom 30 pružaju dvostruko jaču zaštitu od onih s faktorom 15. Međutim, faktor 15 nudi 93, a faktor 30 97 odsto zaštite od štetnog zračenja, što je mala razlika. Mnogi stručnjaci smatraju da uz obazrivo ponašanje na suncu, tj. izbegavanje perioda kad je zračenje najjače i redovno nanošenje kreme faktor 15 može da bude dovoljan.
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Dragana Đorović, arhiva
Izvor: Farmakon
Topli dani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su stigli, a s njima i planovi za odmor i odlazak na more, jezero ili planinu. Svima je odavno poznata priča o pojačanom zračenju sunca, njegovoj štetnosti po kožu, oči, glavu. Za roditelje koji imaju malu decu zaštita od vrućine i sunca još je važnija, naročito ako su deca svetlije kose i puti.
Koža izgori kada dužina izlaganja suncu ili nekom drugom izvoru ultravioletne svetlosti prevaziđe sposobnost zaštitnog pigmenta ljudskog tela melanina da je štiti. Simptomi, bolna i crvena koža, ne moraju odmah da budu vidljivi. Kad pocrveni i počne da boli, koža je već oštećena. Ozbiljne opekotine mogu da dovedu do naduvenosti i plikova, a može se dobiti i povišena temperatura.
Preparati za zaštitu
Već godinama se na tržištu nalaze raznovrsni proizvodi za negu kože s različitim zaštitnim faktorima, a sa svih strana proizvođači nas ubeđuju da je baš njihov preparat najbolje rešenje za negu dečje kože i da će joj pružiti potrebnu zaštitu. Da bi se građanima olakšao odabir krema za sunčanje, mnoge zemlje uvele su i zakon o etiketama.
U Evropskoj uniji najviši zaštitni faktor može da bude 50+, što u stvari podrazumeva i faktor 60 i više, dok je u Australiji maksimalni faktor 30+. Sve to urađeno je da bi se zaustavile tvrdnje proizvođača da njihova krema pruža zaštitu za ceo dan.
Kada žele da zaštite decu od sunca, roditelji uvek gledaju da odaberu najviši zaštitni faktor. Obično se misli da kreme s faktorom 30 pružaju dvostruko jaču zaštitu od onih s faktorom 15. Međutim, faktor 15 nudi 93, a faktor 30 97 odsto zaštite od štetnog zračenja, što je mala razlika.
Mnogi stručnjaci smatraju da uz obazrivo ponašanje na suncu, tj. izbegavanje perioda kad je zračenje najjače, i redovno nanošenje kreme, faktor 15 može da bude dovoljan. Ipak, mnogo se pričalo o tome da pri svakom izlasku na sunce treba koristiti zaštitne kreme. U Australiji je Vlada vodila kampanju u kojoj je građanima savetovano da uopšte ne izlaze napolje bez nekog zaštitnog faktora.
Međutim, pošto SPF sprečava proizvodnju vitamina D, među Australijancima se pojavio veliki broj ljudi s nedostatkom tog vitamina. Danas lekari u Australiji čak i preporučuju da se na suncu provede određeno vreme bez nanošenja kreme kako bi se obezbedila adekvatna proizvodnja vitamina D.
Farmakon je razgovarao sa specijalistom pedijatrije dr Mirjanom Bogdanović, konsultantom u Pedijatrijskoj ordinaciji BTS u Beogradu, koja objašnjava da se sunca ne treba bojati.
"Danas je stvoren veliki problem, jer svi pričaju da se ne treba sunčati, a to nije tačno. Sunce je neophodno da bismo stvorili vitamin D, a čak i sa zaštitnim faktorom 8 koža ne može da ga proizvodi.
Deca mogu normalno da se šetaju na suncu u jutarnjim i večernjim satima i to je i preporučljivo.
Velike zaštitne faktore treba koristiti samo na jakom suncu i obnavljati ih na svaka dva sata.
Koža uvek treba da je elastična i nahranjena kremom koja detetu prija. Najbolje je uzimati kvalitetne medicinske kreme. One jesu malo skuplje, ali ako roditelji ne žele da imaju problema na odmoru, bolje je da odvoje sredstva za medicinske preparate".
Pocrvenela koža i povišena temperatura
Senka može da predstavlja jednu od najboljih zaštita od štetnih zraka, ali ona štiti samo od direktnog ultraljubičastog zračenja, a ne i od refleksije, tako da i u senci postoji rizik da se izgori. Hladovinu treba koristiti u kombinaciji s kremom za sunčanje. Najbolje je izbegavati plažu u vreme ručka.
Bebe i manja deca lako će se navići da se u vreme najjačih sunčanih zraka povuku na kraći odmor, i nakon toga su često srećnija i manje nervozna. Dobro je naučiti ih da sama nanose kremu jer će im to postati navika koja će im vredeti do kraja života. Deci uvek treba pokazivati sopstvenim primerom, pa ako se i roditelji mažu kremom, nose šešir i naočare za sunce, ni deca neće odbijati da to urade.
Ako dete ipak pocrveni, treba upotrebljavati mleko za telo koje hladi, meleme za smirivanje opekotina, a u slučaju da se dete žali na bolove, može mu se dati i neki od paracetamola. Prema mišljenju naše sagovornice, nikad ne treba izbegavati ni proverene „bapske recepte" kao što je stavljanje kiselog mleka ili sapunice na opekotine, senfa na tabane za skidanje temperature, kantarionovo ulje...
"Čak i ako dobije povišenu temperaturu, dete ne mora da ostane u sobi, može da ode na plažu i bude u hladovini. I kupanje je u redu, umesto tuširanja kod kuće. Sve to, naravno, pod uslovom da je dete sposobno da ide na plažu. Što se alergije na vrućinu tiče, dete je neophodno rashlađivati, a za alergiju na sunce koristiti antihistaminike i lokalne kreme. Kad ulaze u vodu, deci gore leđa i ramena, tako da je dobro da nose majicu, ali i da budu namazana ispod nje", objašnjava dr Bogdanović.
Prema njenim rečima, decu ne treba puštati u vodu kad naiđe prljavi talas, zbog opasnosti od infekcije. Inače, naši roditelji veoma su savesni i pre odlaska na odmor uvek dođu da se posavetuju s pedijatrom.
"Ipak, ne treba razmišljati negativno pre letovanja. Neka se deca opuste, neka se igraju u pesku, uprljaju, pa čak i ako ga malo pojedu, nije strašno", zaključuje dr Bogdanović.
Saveti
Izbegavati izlaganje suncu od 10 do 16 sati.
Oblačiti se u tamniju i gušće tkanu odeću; nositi šešir i naočare za sunce.
Koristiti kreme sa zaštitnim faktorom i nanositi ih bar 20 minuta pre izlaska na sunce.
Čak i vodootporne kreme treba nanositi na svaka dva sata, kao i posle plivanja.
.jpg)
