Izvor: B92, 16.Okt.2011, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na korak od tajne dugovečnosti
Rekorderka, čiji je identitet skriven šifrom W115, a koja je bila upisana i u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija osoba na Zemlji, donirala je svoje telo pre smrti.
Otkad je pre desetak godina dekodiran prvi ljudski genom, naučnici su detaljno sekvencirali gene nekoliko stotina ljudi, ali nijedan od njih nije izazvao toliki interes kao objava da je potpuno dekodiran DNK profil 115 godina stare žene koja je, u svoje doba, bila nastariji stanovnik Zemlje.
Starica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čiji je identitet skriven šifrom W115, više nije među živima, ali naučnici veruju da je dekodiranje njenog genoma neizmerno važan početni korak u razumevanju veze između zdravlja, dugovečnosti i genetskog nasleđa.
"U vreme kad je umrla, W115 bila je najstarija žena na svetu, ali je imala um osobe mlađe nekoliko decenija", tvrdi Hen Holstidž sa Odeljenja za kliničku genetiku Univerzitetske bolnice u Amsterdamu, koji je obavio mapiranje njenig genoma.
"Sigurni smo da je bila izuzetna žena, s neuobičajenim genetskim mutacijama koje su je štitile od bolesti povezanih sa starošću. Nešto u njenom telu štitilo ju je od, na primer, demencije, na njenom mozgu nismo našli nikakve tragove Alchajmera niti je bilo tragova bolesti srca", istakao je Holstidž.
Rekorderka, koja je bila upisana i u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija osoba na Zemlji, pre smrti svoje je telo donirala naučnicima, koji, osim mapiranja DNK, istražuju i njene organe. O W115 se zna i da je umrla od tumora u stomaku, sa 100 godina je lečena od tumora dojke, a tek sa 105 godina je smeštena u starački dom. Kad je imala 113 godina, testirane su njene intelektualne sposobnosti, a rezultati su bili upredivi sa rezultatima kakve obično postižu žene između 60 i 75 godina.
Holstidž je rekao kako se nadaju da će ono što su zabeležili u njenim genima razjasniti bar deo pitanja zašto su neki ljudi rođeni s genima koji im omogućuju dug život.
Naučnici su istakli kako za tačno razumevanje veze između genetskog materijala i dugog zdravog života nije dovoljno sekvenciranje jednog DNK profila dugovečne osobe, nego će za to biti potrebno istražiti DNK stotine hiljada ljudi.
Na konferenciji Američkog društva za humanu genetiku u Montrealu, na kojoj su ovi podaci predstavljeni, istaknuto je da tehnike 'čitanja’ DNK postaju preciznije i jeftinije, što će olakšati taj poduhvat.
