Izvor: B92, 23.Maj.2011, 01:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muzičari koji danas žive zdravo

Možda je neuobičajeno da sa muzičarima umesto o stvaralaštvu pričamo o zdravom načinu života, ali nije nemoguće. Svetska zvezda „drum′n′bass” muzike iz Brazila i jedan od najpoznatijih i najmoćnijih džez vokala Britanije su bili vrlo raspoloženi da (za promenu) govore o svojim zdravim navikama.

Zatekla sam didžej Patifea (Dj Patife) i Klivlenda Votkisa (Cleveland Watkiss) u restoranu hotela baš u trenutku kad su jeli dezert, a ja sam im ponela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i po jednu čokoladnu bananicu, time sam ih kupila. Pojeli su voće iz svog tanjira, šlag nisu ni dodirnuli.

Da li je vaš zdrav način života faza ili konstanta, odnosno, da li vas to čini srećnima ili srećnijima?

KV: Fraza zdrav život za svakoga znači nešto drugačije, ovde je reč o povratku onome zbog čega smo kao ljudska bića stvoreni – da se hranimo. Nažalost, nemamo dovoljno zdrave hrane oko sebe pa niko ne može u potpunosti biti srećan. Ne možemo svome telu dati odgovarajuće „gorivo". Automobil neće krenuti ako u njega sipate đus, neće biti srećan. Na svom putu sami postavljamo granice. Na primer, nikada ne bih jeo na mestu gde ljudi puše, to mi je previše.

DjP: Ja nikada nisam pušio. Od rođenja sam imao zdravstvenih problema. Rođen sam u 8. mesecu koji je najgori trenutak za rođenje. Do svoje 19. godine sam imao velikih problema sa bronhijama i pluća su mi bila slabo razvijena. Morao sam da odlučim i prelomim – ako želim da s ebavim ovim poslom, da budem budan celu noć i dosta putujem, morao sam i da pronađem ravnotežu. Morao sam da ostanem zdrav. Ta ravnoteža me čini ne srećnim, već srećnijim.

Da li ste uključeni u neke zdravstvene programe kao retki zagovornici zdravog života u svetu muzike?

KV priča dok Patife završava svoj dezert: Samo sopstveni program. Obojica volimo hranu i posmatramo je kao nešto što nas održava a ne truje. Na Zapadu jedemo dosta lošu hranu. Šećer i so su najopasnije dve bele smrti, teško se razgrađuju u organizmu, a to dosta koristimo u ishrani. Ako ne koristite dosta odgovarajućih minerala i proteina, telo ne može da se održi. Automobil ne ide na đus. Sami birate svoj program i sami ga se pridržavate.

Dosta ste entuzijastični kada je reč o ishrani, trebalo je da budete propovednici.

KV: I jesam propovednik! Svi koji imamo mišljenje smo propovednici. Pogotovo kada je reč o ovako ozbiljnoj stvari kao što je čovek sam.

Da li je vaša vera u Boga povezana sa načinom života?

DjP: Ne možemo odvojiti način života i Boga. Ne verujem u Boga u koga svi veruju. On je svuda. To je moćna sila koja nije biće i ne daje nam duh. Ako nam da duh nije više moćna. Nemoguće ju je videti, a sveprisutna je. Ima je i u zdravlju, naravno.

KV: Mislim da kada god razumeš i sagledaš cilj, blizu si Bogu. Kada pravimo muziku, tu smo. Kada jedemo pravu hranu aktiviramo pinealnu žlezdu koja nas stavlja u pravo raspoloženje, u poziciju da na pravi način vidimo i prihvatamo. Bog je toj pravoj nameri.

Da li jedete meso?

KV: Ne.

DjP: Ponekad. Ako mi prijatelji dolaze na večeru, popiću malo vina i poješću malo mesa. Ako mi se prohte, učiniću bilo šta. Ni za čim ne žalim jer imam slobodnu volju i pravim sopstvene izbore.

KV: Izbore pravimo kada imamo dovoljno informacija. Na Zapadu smo gladni informacija o hrani koju unosimo u sebe. Nemamo mogućnost da izaberemo pravilno kada ništa o ponuđenom ne znamo.

U vezi sa informacijama, spekuliše se da je vegetarijanizam može biti okidač za neke psihološke probleme. Kada si odlučio da postaneš vegetarijanac?

KV: Već 25 godina sam jedan od njih. Imao sam i ja svoje trenutke ludila, svi smo, ali nisam to povezao sa ishranom.

DjP: Kada čuješ informaciju na televiziji, definitivno treba da postupiš suprotno. Beli luk je lek za rak ali niko u to ne veruje. Taksista u Brazilu je izlečio rak pankreasa jednim čenom belog luka dnevno. Rak je samo nestao. Zapravo, sve što ne ide u korist kapitalizmu ne nailazi na podršku. Sve je više vegetarijanaca ali neko mora da kaže da je to loše jer bi kapitalizam propao. A i farmaceutske kompanije. Drugi primer je dijeta odličnog nutricioniste kod kojeg me je poslao Klivlend. Analizom krvi sam dobio spisak određenih namirnica koje treba da jedem. Držao sam se dalje od nekih namirnica ali se osećam sasvim odlično. Ponekad pojedem neko meso, čokoladu ili gazirani sok, ali veoma retko. Moje načelo koga se držim je ravnoteža.

Kako nedostatak sna utiče na vaš život?

KV: Uh, dobro pitanje i zna da bude problem. Ja ne radim posao koji radi Patife, pa mi je ovo (turneja) teško palo. Uglavnom sam u krevetu do ponoći. Sve ovo mi je strano. Kad se vratimo sa svirke u 6 ujutru obično mu kažem da je to moje vreme za ustajanje. Ali znam šta mi je potrebno – nosim svoje suplemente i tako hranim svoje telo. I on to radi.

DjP: Ja očekujem sina za 4 meseca i više me brine takvo odsustvo trenutno nego zdravstveno. San je jedna žrtva, ali se uspe nadoknaditi.

Da li upražnjavate popodnevni san?

KV: Obavezno. Nema ništa lepše i snažnije od tog slatkog, kratkog sna posle ručka. Nije kao da legnem u krevet i spavam sat vremena, već sedeći ili opružen na podu zatvorim oči na samo par minuta, 5 do 10, i osećam se odmornije nego da sam spavao noću od 11 do 3. To je ojačavajući san i odličan je.

DjP: Naravno. Ponekad sam toliko umoran da nemam kada osim posle ručka da nadoknadim izgubljeni san. Kad se probudim odmoran sam, baterije su mi napunjene i do sutra mogu biti miran, ako mi predstoji svirka tu noć. Taj san je veoma važan kada stalno putujete.

Da li verujete suplementima, onome što piše na pakovanju?

KV: Znam da su mi potrebni. Iako smo sinoć legli u 6, osećam se sveže, odlično. Pijem dosta vode i tako izbacujem sve otrove koje dnevno unesemo, hteli ili ne. Uzimam i suplemente. Ako, recimo, ne vidim ništa zeleno na svom tanjiru u toku dana, poludim. Pošto ne mogu da budem siguran da ću na svakom mestu naći ono što mi je potrebno – zeleniš, nosim svoj sa sobom. Spirulina i hlorofil su moja tajna.

DjP: Koristim samo jednu kapsulu posle ručka i večere. U njoj je B kompleks, ginseng i još nešto. Već 6 meseci spavam po 6 sati i ne osećam nikakve posledice. Noćas smo legli u 6, ustali oko podneva kao da smo spavali najnormalnije. Mada, voda je najbitnija. Ona nas stalno pročišćava. U mladosti je nisam dosta pio, ali sam shvatio da je najbitnija kako sam upoznavao sebe i počinjao da upoznajem svoju ravnotežu. Naučio sam se i umerenosti. Pogledajte u svoj dom – 3, 4 brijača, 20 jakni, 10 pari patika... Ništa nam ne treba u tolikoj meri. Ludi smo. U svemu preterujemo.

Kakav je vaš stav prema alkoholu, budući da se često nalazite po klubovima gde ljudi piju u velikim količinama?

KL: Jedna čaša vina posle ručka i to je to. Ponekad, ali samo ponekad se opustim sa prijateljima uz flašu. Vrlo, vrlo retko.

DjP: Nemam naviku da pijem. Ponekad popijem pivo, ali ne radim to često. Kažu da elektronska muzika zahteva nešto da vas drži celu noć na nogama, ali ne vidim zašto vam je išta te vrste potrebno.

KV: Nas „diže" samo muzika. To je to.

DjP: Sa 19 se dešavalo da se počastimo Džek Danijelsom i kokainom, ali to je bilo nekada. Imam problem kada pijem alkohol – ne čujem. Morao bih toliko da pojačam muziku da ne bi ostalo ljudi na podijumu. Prosto mi se čulo sluha isključi.

Da li biste mogli da sarađujete sa nekim ko previše pije ili uživa droge?

KV: Mogli bismo. Radili smo sa takvim ljudima. Ali to nije bitno da li neko nešto koristi. Bitno je da nađete sličnosti i da nađete razlike. Bitno je da ste povezani. Uporedite sličnosti i razlike i napravite dobar spoj. Patifeova stvar je ravnoteža, ja to poštujem ali ne znači i da se slažem sa tim. Čak i razumem, ali je od mog slaganja ili neslaganja sa tim bitnija zdrava energija koju sami stvaramo.

Nastavak na B92...