Izvor: B92, 17.Mar.2015, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muškarci i žene reaguju različito na lekove
Nova medicinska istraživanja pokazala su da se snaga, efikasnost i sporedni efekti pojedinih lekova mogu promeniti u zavisnosti od pola osobe koja prima terapiju.
Žene, po prirodi, skladište veći procenat masti u organizmu, pa će svaki lek koji se rastvara u masnoćama pre nego što dospe do mozga kod žena imati drugačije dejstvo. U ovu kategoriju većinom spadaju antidepresivi, antipsihotici i lekovi protiv anksioznosti, a žene generalno bolje reaguju na njih od muškaraca, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže Filip Maskin, profesor psihijatrije na Medicinskom centru Kolumbijskog univerziteta u Njujorku.
Antidepresivi, međutim, kod oba pola mogu imati negativno dejstvo na seksualni život, odnosno libido. Muškarci u tom slučaju “spas” mogu potražiti u vijagri, dok žene, nažalost, nemaju tu opciju.
Žene takođe proizvode manje želudačne kiseline od muškaraca, što rezultuje usporenim varenjem, a samim tim i otežanom apsorpcijom pojedinih lekova, poput antigljivičnog leka ketokonazola. Isto tako, lekovi koji se uzimaju na prazan stomak, poput antibiotika tetraciklina, mogu imati znatno slabije dejstvo ako žene ne sačekaju dovoljno pre nego što ga unesu nakon obroka.
Uticaj na metabolizam lekova mogu imati i hormoni. Estrogen, na primer, čiji nivo raste i opada u zavisnosti od menstrualnog ciklusa i menopauze, može imati inhibitorni efekat na razlaganje lekova u jetri. Ukoliko je funkcija jetre na bilo koji način otežana ili pogoršana, koncentracija leka u krvi biće veća nego inače, čak i prilikom uzimanja uobičajene doze.
Male doze aspirina već duže u Americi su standardna terapija kojom se smanjuje rizik od nastanka infarkta, ali se ovaj lek u te svrhe primenjuje samo kod muškaraca. Zbog većeg rizika od krvarenja, ista terapija se ne preporučuje ženama, a najnovije istraživanje, objavljeno u stručnom magazinu “American Family Physician”, pokazalo je da su žene osetljivije na lekove sa antikoagulantnim dejstvom, pa u nekim slučajevima treba prepisati dvostruko manju dozu.
Obimno istraživanje iz 2002. godine pokazalo je da kod žena, koje uzimaju nesteroidne lekove sa antiupalnim dejstvom, poput ibuprofena, postoji veći rizik od visokog krvnog pritiska. Žene koje su ovaj tip lekova uzimale tokom više od 22 dana u mesecu imale su 86 odsto veći rizik od pojave hipertenzije.
Ipak, stručnjaci ističu da su u većini slučajeva ove biološke razlike minorne, pa žene ne bi trebalo da se plaše uzimanja lekova.
.jpg)
