Izvor: B92, 24.Maj.2010, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može se živeti sa dijabetesom
Kada je saznala da boluje od šećerne bolesti, život Jelene Bogojević promenio se preko noći. Ona nije posustala - živi punim plućima, planira svadbu i čeka bebu
Izvor: Lisa
Nikad nisam dopustila da bolest upravlja mnome - borim se već 12 godina. Prihvatila sam činjenicu da moram da živim sa njom kao i da stalno vodim računa o načinu ishrane i dozama insulina koje svakodnevno primam – rekla je Jelena Bogojević (26) na početku razgovora za Lisu, nonšalantno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i bez ustezanja mereći nivo šećera u krvi u bašti kafića nedaleko od njenog frizerskog salona na Novom Beogradu.
- Kada sam nedavno na jednoj svadbi za stolom merila nivo šećera, prišla mi je devojka koja je sedela do mene rekavši mi: „Svaka ti čast! Moj brat je dijabetičar, ali to krije." Meni nije bitno gde sam, sa kim sam i šta će ko da kaže - terapija ne može da čeka i tada me druge stvari ne zanimaju. Naravno, ne radim to uvek na javnom mestu, već prvo gledam da li u okruženju imam toalet ili prikladno mesto.
Sakrivanje dijagnoze
Dok je još kao tinejdžerka, u vreme kada joj je konstatovan dijabetes tip 1, 18 dana sa drugom decom ležala u bolnici, lekari su je učili da treba najnormalnije i bez predrasuda živeti sa tom bolešću. Iako se godinama trudi da ne pridaje preveliki značaj dijabetesu i da, uprkos tome, živi kao i sav drugi svet, Jelena nam je otkrila da poznaje veliki broj dijabetičara koji kriju dijagnozu smatrajući da imaju razloga za to.
- Nikada se nisam stidela bolesti. Jedina obaveza više koju imam jeste to što stalno moram da gledam na sat, da ustanem na vreme, da vodim računa kada treba da primim insulin, da doručkujem, ručam, tri puta užinam i večeram na vreme - istakla je Jelena.
- Bilo mi je 14 godina kada sam odjednom počela da pijem mnogo tečnosti, učestalo noću da mokrim, uz svakodnevne grčeve u listovima i povremenu groznicu. Roditelji su me odveli u Dom zdravlja, a lekarska analiza je pokazala da imam povišen nivo šećera u krvi - 24,2 mmol/l, dok je normalan nivo od 3,9 do 6,1 mmol/l.
Poslali su me u bolnicu u Tiršovu ulicu, gde sam odmah dobila insulin. Prvo sam primala tri, a posle šest meseci sam prešla na četiri doze dnevno – ispričala je Jelena objasnivši da od dijabetesa boluje zbog stresa koji je preživela u toku rata, tokom 1995. godine, kada je sa porodicom iz Petrinje izbegla u Srbiju.
- Sećam se da sam se razbolela tri nedelje pre 14. rođendana. Dok sam ležala u bolnici, mama je sve vreme bila uz mene kada smo prolazile obuku davanja insulina i režima ishrane. Moj život više nije bio isti. Nikad neću zaboraviti trenutak kada mi je mama, dok sam joj navodeći hranu postavljala pitanja šta ću od toga smeti da jedem, odrečno odgovarala – sa setom se prisetila Jelena dodavši da su joj od tog trenutka kada joj se život preko noći promenio i dan-danas najveća podrška bili i ostali majka Branka, brat Zoran, pokojni otac Jovan i verenik Danijel.
- Tata se razboleo i umro 2005. Videvši da se u porodici sve nekako prebrzo dešava i da nas je život bezrazložno šamarao, jednom prilikom sam pitala brata: „Do kada će više ovakve stvari da nam se dešavaju?" Odgovorio mi je: „Nemoj da se brineš, završiće se sve ovo jednog dana. Posle svake kiše sija sunce." Danijel je danas moje sunce.ovo jednog dana. Posle svake kiše sija sunce." Danijel je danas moje sunce.
Magazin "Lisa" u novom broju donosi
Moda: Prugice - neprolazna modna klasika
Tema broja: Da li postoji idealno vreme za majčinstvo?
Dobar savet: Izbegnite uobičajene finansijske greške
Psihologija: Šta ako ne pronađete svog princa na belom konju? Mini kuvarica: Testenina u maštovitim kombinacijama
Zdravlje: Bolesti današnjice
