Izvor: B92, 28.Okt.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li se naslediti dugovečnost?
Roditelji na potomstvo izgleda prenose više od gena, jer nova studija pokazuje da su nasledne i neke negenetske promene koje mogu uticati na našu dugovečnost.
Epigenetske promene su molekularni markeri koji kontrolišu kako se geni izražavaju odnosno "aktiviraju”, a na osnovu njih se određuje kako će okruženje uticati na genetsku prirodu pojedinca.
Naprimer, nedavna studija o ishrani je otkrila da u zavisnosti od toga šta miševi roditelji jedu, kod potomaka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raste ili opada šansa za dobijanje kancera.
Isto tako, istraživanja na ljudima ukazuju da ako je vaš deda sa očeve strane bio često uskraćen za hranu, imate veći rizik od srčanih oboljenja i gojaznosti.
Međutim, rezultati nove studije sugerišu da se gotovo svaka vaša aktivnost "beleži” i ima mogućnost da se prenese na potomstvo.
Između ostalog to se može odraziti i na dugovečnost pojedinca.
Studija je sprovedena na malim valjkastim crvima nematodama (C. elegans) koje se često koriste u istraživanjima zbog genetičkih sličnosti sa čovekom.
Trenutno se proučavaju ribe i miševi kako bi se videlo da li otkrića važe i za različite vrste.
Geni ili epigeni?
DNK čoveka sadrži šifru za trajanje života, ali ona se može menjati na osnovu toga koliko je DNK upleten s proteinima.
Promene u proteinima se nazivaju "epigenima”, što u bukvalnom prevodu znači "na genomu”.
Istraživači su otkrili da je mutirani proteinski kompleks kom su dodali neka jedinjenja iz grupe metila, produžio život nematoda za 30 procenata, nego onih čiji proteinski lanci nisu mutirali, a isto se desilo i sa njihovim potomstvom.
Dodavanje metila, objašnjavaju naučnici, uzrokovalo je produžetak životnog veka i njegovo prenošenje na buduće generacije, čak i kada potomstvo ne nasledi mutaciju.
Za nematode koje žive 15 do 20 dana u laboratoriji pet ili šest dana je veliki napredak. Istovremeno, to znači da bi ljudi primenom takvih tehnika možda mogli da žive 100 umesto 80 godina.
Iako istraživači nisu sigurni kakav je uticaj proteina na očekivano trajanje života čoveka, otkrića su veoma važna za studije o adultnim matičnim ćelijama.
Adultne stem ćelije su normalne osnovne gradivne jedinice tkiva koje naučnici "reprogramiraju” i uspevaju da "izbrišu” njihove epigenetske modifikacije.
Ako "brisanje” nije potpuno, ostaci epigenetskog materijala mogu ugroziti upotrebu tih ćelija u lečenju.
Ova otkrića podržavaju neobičan koncept da zdravlje i opšta psihologija mogu biti pod uticajem, ne samo naših gena i uslova života, nego i nasleđenih efekata interakcije sopstvenih gena i okruženja naših predaka.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu "Nature”.
