Izvor: B92, 12.Maj.2010, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li se komunicirati mislima?

Rezultati najnovijih istraživanja mogli bi da pruže nadu nekim od pacijenata koji se nalaze u takozvanom "vegetativnom stanju" iako ona pokreću etička i pravna pitanja u vezi sa kvalitetom njihovog života.

Zvuči, zapravo, skoro kao naučna fantastika: da li su neki pacijenti, za koje se veruje da samo vegetiraju ili su u minimalno svesnom stanju, možda ipak svesni? I da li bi, možda, uz pomoć nove tehnologije, bili u stanju da komuniciraju?

Sudeći prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << američkih Nacionalnih instituta za zdravlje, koja prenosi Glas Amerike, takva stanja su najčešće posledica moždanog i srčanog udara ili traumatske povrede mozga.

Najnovija istraživanja takođe bi mogla da pruže ne samo nadu nekim pacijentima za poboljšanje kvaliteta života već i da promene dijagnostikovanje i tretmane za pacijente koji naizgled ne reaguju – od kojih je nekoliko stotina hiljada samo u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Tokom više od dve decenije Ram Huben imao je pogrešnu dijagnozu da je, posle saobraćajne nesreće, zapao u vegetativno stanje. Lekari su nešto kasnije ustanovili, pomoću skeniranja mozga, da je on bio svestan i da mu je mozak normalno funkcionisao.

Najpre je izgledalo da je 46-ogodišnji Belgijanac mogao da komunicira pomoću malih pokreta svojih prstiju dok mu je neko vodio ruku iznad tastature. Međutim, stručnjaci su kasnije odbacili takvu mogućnost. Lekari tvrde da je Huben donekle bio svestan sebe i svog okruženja ali da nije mogao da komunicira.

Istraživači sada nagoveštavaju da bi pacijenti, za koje je ranije utvrđeno da ne reaguju, kao što je Huben, uz adekvatne aparate, mogli u budućnosti da komuniciraju direktno iz mozga. Nedavno su 54 navodno "nereagujuća" pacijenta podvrgnuta snimanju pomoću magnetne rezonance i rečeno im je da zamisle dve različite scene: igranje fudbala ili hodanje kroz kuću.

Kod 5 od 54 pacijenta, te scene pokrenule su različite delove mozga. Jedan od pacijenata dao je tačan odgovor na pet od šest pitanja o svom životu – tako što je zamislio fudbal da bi odgovorio potvrdno ili je zamislio da ide kroz kuću, za negativan odgovor.

Neurolog Stiven Loris, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Liježu, u Belgiji, jedan je od istraživača i saopštava: "Kad smo postavili pitanje, usmerili smo pažnju na ovu oblast, odnosno na motorički korteks. Da bi ste komunicirali potvrdno, glavno je da zamislite vaš omiljeni sport. Vidite kako se veoma jasno, 15 sekundi kasnije, aktivira motorički korteks koji odgovara potvrdno".

Loris podseća da će se pojaviti pitanja o tipu adekvatne zdravstvene nege kada se razvije tehnologija koja će omogućiti nemoćnim pacijentima da komuniciraju. Među njima je i da li će takvi pacijenti moći da vode računa o sopstvenoj nezi ili da izaberu da - okončaju život?

"Otvara se novo poglavlje u kojem ćemo morati da se pripremimo na to šta ćemo da radimo sa takvom tehnologijom. Možemo da postavimo suštinska pitanja: da li će to imati odgovarajući medicinski, etički i pravni uticaj" - kaže doktor Loris.

Još jedan istraživač, doktor Nikolas Šif iz njujorške Prezbiterijanske bolnice, kaže da će studija voditi ka mnogo preciznijem dijagnostikovanju koje će prepoznati pacijente koji imaju potencijal da komuniciraju:

"Da li bi oni mogli da upotrebe neku vrstu aparata za komuniiciranje i uspostave stalnu komunikaciju, da li bi mogli da započnu komunikaciju – to su sve nepoznanice. Ali kada budemo ustanovili da pacijenti to mogu, to će stvoriti ogromnu razliku za njih i mislim da će to postati suštinska pitanja kada se radi o pružanje zdravstvene nege".

Šif tvrdi da istraživanje ne može da se primeni na ljude koji su klinički mrtvi, čija tela se održavaju u životu uz pomoć aparata ili na one koji su u komi. Ali studija može da ponudi nadu za naizgled nereagujuće pacijente koji bi, možda, jednog dana mogli da komuniciraju sopstvenim mislima.

Nastavak na B92...