Izvor: S media, 19.Apr.2010, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje grandiozno JA
Ego epidemija je termin američkih psihijatara koji jasno govori da je problem preteranog ega postao česta pojava savremenog društva. Stručnjaci upozoravaju da sve više ljudi ima problem sa egomanijom i da upravo zato ima toliko razvoda, problema u porodici, u odnosima sa roditeljima, kolegama, prijateljima, decom.
Lidija Filipovski, klinički psiholog i porodični terapeut u Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu objašnjava zbog čega >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << smo skloni da verujemo da smo najbolji i najpametniji, da nikada ne grešimo mi već drugi i šta se zapravo krije iza takvog stava...
- Osobe sa preteranim egom su narcistične i imaju nerealnu sliku o sebi, a u suštini veliki problem sa samopoštovanjem i vrednovanjem sebe. Mogu da deluju nadmeno, čak superiorno u odnosu na druge, nastupaju sa mnogo samopouzdanja, ali su duboko nesigurne u sebe i sopstveni doživljaj neadekvatnosti vešto prikrivaju svojim grandioznim ja. To nerealno ja, odnosno grandiozni self, dominira u njihovom ponašanju, mišljenju, osećanjima i kompenzuje osećaj nesigurnosti i inferiornosti, kao i strah da uspostave kontakt sa realnim ja.
* Šta se zapravo skriva iza egomanije?
- U pitanju su osobe koje često nemaju dovoljno razvijenu samosvest, nisu uspele suštinski da ostvare sebe i svoje potencijale na pozitivan i funkcionalan način. Uglavnom potiču iz porodica gde su potkrepljivana i negovana takva osećanja od roditelja koji su imali sličan ili identičan problem. Kasnije, to može da se odrazi na bliskost i funkcionalnost odnosa, kako u njihovim primarnim porodicama, tako i u ljubavnim vezama i intaktnim porodicama, ali i na poslu, u školi, u prijateljstvu.
* Svaki roditelj želi da mu dete bude najlepše, najbolje, najuspešnije. Da li takav takmičarski duh može kasnije kod dece da uzrokuje probleme u odnosima sa drugima?
- Nema ničeg problematičnog u tome što roditelji žele da njihova deca budu bolja od njih, da budu sposobnija i spretnija u rešavanju životnih problema nego što su oni bili. Međutim, narcističnim roditeljima sa grandioznim ja u suštini nije stalo da deca budu bolja zbog sebe, već žele da preko njih i njihovih životnih ostvarenja dobiju nešto za sebe. Zato su im očekivanja od deteta neadekvatna i nerealna, a najčešće se manifestuju na tri načina. Prvi je kada roditelji nastoje da u deci reprodukuju sopstvenu sliku, odnosno da dete usmere tako da bude u svemu nalik njima. Drugi vid je kada ga vaspitavaju da bude ono što su oni želeli da budu ili da rade, ali nisu uspeli u tome. Treći je kada roditelji nastoje da im dete bude ono što oni nisu smeli ili nisu mogli da budu.
* Sa takvim pristupom roditelja, koliko deci ostaje prostora da razviju sopstvenu ličnost?
- U ovakvim odnosima detetu je teško da se samostalno razvije, pa često ostaje na stupnju imitacije ili primitivne identifikacije sa roditeljima. Zato nikada ne dožive bliskost sa roditeljima na zdrav način, niti imaju model adekvatnog odvajanja od kuće. U takvim porodicama deca su sredstvo putem kojih roditelji pokušavaju da reše svoje teškoće, u funkciji su roditeljskih potreba, njihovih neostvarenih želja, ciljeva i ambicija. Takvi roditelji imaju nerealnu sliku i o sebi kao roditelju i veruju da su savršeni u toj ulozi, a svoju moć nad decom ostvaruju na razne načine koji su nefunkcionalni i problematični.
* Mnoga uspešna deca do uspeha dolaze pretežno zahvaljujući ogromnom zalaganju roditelja?
- Primer takvog odnosa je ambiciozan otac koji želi da mu sin postane slavni sportista kako bi kroz njega na taj način projektovao svoje idealno ja i pokušao da ostvari ono što u prošlosti nije sam uspeo. On se nesvesno identifikuje sa detetom preko njegovih uspeha i tako kompenzuje sopstvenu
nesavršenost i neuspehe. U takvoj porodici se gotovo nikada ne otvara priča o neostvarenim idealima roditelja, jer se oni ostvaruju kroz period mladosti i odrastanja dece. Komunikacija je siromašna i ne postoji raznolikost i bogastvo tema o kojima ukućani razgovaraju.
* Kako prepoznati preterano ambicioznog roditelja?
- Previše ambiciozni roditelji u svojim zahtevima mogu da izgledaju sasvim primereno i socijalno prihvatljivo. Na primer, žele da im dete završi fakultet ili postigne odlične rezultate u sportu. Međutim, oni na neadekvatan način postavljaju takve zahteve, to se uglavnom manifestuje kroz verbalnu agresiju i svakodnevne zapovesti u komunikaciji sa decom, kroz zasićenost zbog iste teme o kojoj se stalno priča, kao i kroz različite vrste pritisaka, kritika, ucena i uslovljavanja što se kod starijih adolescenata najčešće svodi na novac. Čuvena je rečenica: "Dok si u mojoj kući biće kako ja kažem!” Na ovaj način roditelji suštinski zloupotrebljavaju svoju nadređenu poziciju, ne poštujući granice i autonomnost svog deteta, a pre svega njegovu potrebu da se odvoji od roditelja.
* Kako se narcizam, odnosno problem preteranog ega manifestuje u ljubavnim odnosima?
- Partner koji ima ovaj problem je nesiguran u svoje stvarne vrednosti. Takođe, ima i velike teškoće da prihvati partnera kao samostalnu individuu, već ga doživljava kao neku vrstu objekta koji je tu samo za njega sa ciljem da ga uzdigne pred drugima, ulepša i popravi mu predstavu koju ima o sebi. S obzirom na to da je narcističan partner veoma nesiguran u sebe, on nesvesno bira osobu koja će moći da mu pruži emocionalnu sigurnost. Istovremeno se trudi da sopstvenu nesigurnost vešto prikrije i razvije kontrolu nad partnerom, najčešće tako što manipuliše njime.
* Kako egocentrici manipulišu u partnerskom odnosu?
- Skloni su da igraju različite igre i reaguju više na emotivnom nego na racionalnom nivou. Pokušavaju da stalno budu u centru pažnje partnera i tako dobiju od drugoga ono što im je potrebno kako bi unapredili svoje samopouzdanje. Potreba da izgrade veće samopoštovanje postaje dominatna u vezi, a manifestuju je tako što postaju suviše okupirani time da uzmu od drugoga i premalo spremni da pruže. I pored svega, to im nije dovoljno i žele da dobiju još, uvek hoće više.
* Kako takve osobe reaguju na raskid emotivne veze?
- I pored toga što nisu doživeli istinsku bliskost sa partnerom na zdrav način, često nisu sposobni ni da se odvoje od njega na funkcionalan način. Ukoliko su u braku i imaju decu, razvod mogu izuzetno teško i bolno da podnesu, a pri tom nisu spremni da se razdvoje od partnera i konstruktivno dogovore. Uobičajeno je da se takvi parovi upuštaju u duge sudske procese, dodatno komplikujući već dovoljno teško razdvajanje, odnosno razvod.
* Kako se osobe sa preteranim egom ponašaju na poslu?
- U grupi se obično pozicioniraju kao autsajderi, jer nemaju kapacitet da se stvarno uključe u grupu. Nisu u stanju da suštinski budu odgovoran član tima, jer se pre svega bave sobom i traže moć u međuljudskim odnosima. U suštinini se ne prilagođava drugima, već traži načine da se drugi prilagode njima. S obzirom na to da imaju iluziju velikog ega i čuvaju sliku o sebi kao nekog posebnog, prilagođavanje grupi može da im bude izuzetno bolno jer zahteva redukovanje i frustraciju njihovog ega. Primarna briga im je da ga zaštite od realnosti, a ne da adekvatno odgovore na situaciju. Iz tog razloga, veoma teško prihvataju kritiku drugih, čak i kada je konstruktivna. Kako ne mogu da kontrolišu sebe, pokušavaju da kontrolišu ljude oko sebe kako bi sprečili da im ego bude sveden na realnu meru. Članovi grupe, zapravo, nepogrešivo osećaju takvu osobu kao nekoga ko nije predan poslu i nije spreman da zaista daje i prima, ko ne prihvata kompromise, a pre svega ne želi da se menja kada je to neophodno. Njihov preuveličan ego ih čini mnogo ranjivim i slabim, pa često prave pogrešne procene iz kojih mogu da budu i verbalno agresivni prema drugima, odnosno da vređaju druge.
* Koliko mediji imaju uticaja na naš ego?
- Mediji imaju veliki uticaj, ali problem je u tome što se u maloj meri promovišu prave vrednosti kao što je bliskost u međuljudskim odnosima, nesebičnost u davanju sebe na human i požrtvovan način. Previše je priča o nasilju, bolesnim i sebičnim odnosima, potenciranja materijalnih vrednosti kroz psihologiju bogatih i straha od siromaštva, a to podstiče sebičnost i uskogrudost. Takva slika u medijima utiče na to da se sve više okrećemo sebi, jačaju se individualne vrednosti i sve manje ostaje prostora za druge osobe, bilo da je u pitanju partner, roditelj ili dete.
Izvor: Novosti
.jpg)
