Izvor: B92, 06.Maj.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogi ne traže pomoć posle šloga
Tri od 10 osoba koje prežive "mini šlog" ne dobiju medicinsku pomoć na vreme, što povećava rizik da dožive veliki šlog, upozoravaju stručnjaci sa Oksfordskog univerziteta.
Po rečima vođe oksfordskog tima dr Arvinda Kandrateve, osobe koje dožive mini šlog, ili stručno "prolazni ishemični udar" (TIA), su pod velikim rizikom da tokom narednih sati i dana dožive veliki šlog.
Dr Kandrateva ističe da se danas dosta lako može utvrditi kod koga je taj rizik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najveći i početi sa preventivnim tretmanom, koji je vrlo efikasan.
Simptomi TIA su isti kao i kod velikog šloga. Bitna razlika je to što su privremeni. Ti simptomi su slabost, nesposobnost da se pomeri deo ili jedna strana tela, osećaj utrnulosti ili peckanja na jednoj strani, vizuelne smetnje, problemi s govorom i sposobnošchu da se razumeju drugi, vrtoglavica i onesvešćivanje.
Prema važećim preporukama, pacijenti bi trebalo da potraže lekarsku pomoć u roku od 24 sata.
Oksfordski tim je proučio 1.000 slučajeva malog šloga i utvrdio da je 67 odsto pacijenata potražilo lekarsku pomoć u roku od 24 sata, od kojih 47 odsto u roku od tri sata. Tri četvrtine pacijenata je prvo potražilo pomoć svog lekara opšte prakse.
Posle malog šloga, pomoć nije potražilo 30 odsto proučenih pacijenata, a ponovni šlog posle TIA se pojavio kod 129 ispitanika.
Do kašnjenja u tretmanu osoba koje su preživele TIA dolazi, između ostalog, i zbog lošeg prepoznavanja simptoma, utvrdio je oksfordski tim. Takođe je utvrđeno da društveno-ekonomski status pacijenata, starost ili pol nisu od uticaja na kašnjenje u traženju medicinske pomoći posle TIA.
Oksfordski stručnjaci se zalažu za edukaciju stanovništva u pogledu prepoznavanja simptoma TIA i važnosti što hitnijeg tretmana. Bez toga se neće ostvariti "pun potencijal akutne preventive", zaključuje britanski tim.
