Izvor: B92, 18.Jan.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matičnim ćelijama do ozdravljenja
Transplantacijom matičnih ćelija leči se veliki broj urođenih i stečenih hematoloških i nekih drugih benignih i malignih bolesti.
U traženju što boljih mogućnosti lečenja teških i komplikovanih, a često i neizlečivih bolesti, terapija matičnim ćelijama sve više dobija na važnosti. Njihova moć da u posebnim uslovima mogu da stvaraju krvne, ali i druge telesne, odnosno somatske ćelije, važne za regeneraciju obolelih tkiva, daje nadu i beznadežno obolelim da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednog dana ozdraviti. A da li je sve baš tako, i šta su, zapravo, matične ćelije, objašnjava poznati transfuziolog i hematolog prof. dr Bela Balint, načelnik Instituta za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije.
Matične ćelije su primarne ćelije ljudskog organizma, od kojih, kada se formira embrion, nastaju sve druge ćelije grupisane u tkiva. Posle rođenja u organizmu se nastavlja stvaranje matičnih ćelija koje služe za regeneraciju oštećenih tkiva tokom života, s tim što se sada radi o adultnim, odnosno odraslim matičnim ćelijama. Zahvaljujući njihovom potencijalu za samoobnavljanje, kao i dovoljno velikom kapacitetu da se razmnožavaju i sazrevaju u zrele krvne ćelije, danas se, recimo, zna da matične ćelije mogu da obezbede oporavak kostne srži posle njenog delimičnog ili potpunog oštećenja. To je, zapravo, i osnov za njihovu terapijsku primenu, odnosno transplantaciju.
Šta se transplantacijom matičnih ćelija postiže?
- Transplantacija matičnih ćelija predstavlja metod lečenja kojim se obezbeđuje zamena oštećenih, odnosno funkcionalno manje vrednih ćelija kostne srži zdravim ćelijama. Za transplantaciju matične ćelije najčešće se prikupljaju aspiracijom iz same kostne srži, odnosno kosti karlice davaoca. Uzimaju se i iz krvi samog bolesnika specifičnim postupkom afereze, kao i zdravog davaoca, ali posle sprovedene specifične mobilizacije citostaticima ili faktorima rasta hematopoeze (stvaranje krvnih ćelija). Naravno, matične ćelije se izdvajaju i iz krvi pupčane vrpce nakon rođenja deteta, mada se najčešće koristi kostna srž i periferna krv.
Kakve sve transplantacije matičnih ćelija mogu da budu?
- Zavisno od stepena genetske podudarnosti davaoca i primaoca, transplantacije matičnih ćelija mogu biti singene, alogene i autologne. Singene transplantacije izvode se kod genetski podudarnih osoba kao što su jednojajni blizanci. Alogene transplantacije se primenjuju između genetski neidentičnih osoba, ali usklađenih na osnovu ispitivanja antigena glavnog sistema histokompatibilnosti (ćelijska podudarnost). Autolognom transplantacijom postiže se obnova bolesnikove kostne srži sopstvenim matičnim ćelijama posle primene visokodoznih radio-hemioterapija u lečenju malignih oboljenja. Transplantacija matičnih ćelija može da se izvede i tamo gde ne postoji podudarnost krvnih grupa davaoca i primaoca, ali prethodno treba uraditi nekoliko važnih medicinskih procedura. Ovo je svakako važno imajući na umu da su potrebe za matičnim ćelijama u stalnom porastu, a da ne mogu biti zadovoljene regrutovanjem davalaca isključivo iz redova najbliže rodbine primaoca.
Koje sve bolesti na ovaj način mogu da se leče?
- Moram da kažem da je u Centru za transplantaciju matičnih ćelija VMA, koja se primenjuje više od dve decenije, zastupljeno više od 500 procedura u lečenju velikog broja urođenih i stečenih hematoloških i nekih drugih benignih i malignih bolesti. Od ovih bolesti i poremećaja zavidni rezultati postižu se kod aplastične anemije (nedostatak krvnih ćelija), hronične i akutne leukemije, limfoma, karcinoma dojke i testisa, kao i drugih tumora. Takođe, i kod određenih autoimunskih bolesti, kao što je, primera radi, multipla skleroza, ali sa različitim efektom uspešnosti od pacijenta do pacijenta. Koliko će ovakav način lečenja biti uspešan, umnogome zavisi i od vrste i oblika osnovnog oboljenja, kao i godina starosti.
Gde je mesto matičnim ćelijama kada je reč o regenerativnoj medicini?
- Treba prvo reći da je pre desetak godina otkriveno da matične ćelije mogu u posebnim uslovima da stvaraju ne samo krvne, već i druge telesne ćelije. Taj proces prelaska iz jedne u drugu ćelijsku liniju nazvan je „plastičnošću". Shodno tome, matične ćelije su sposobne, uz pomoć određenih stimulatora u nekim oštećenim organima i tkivima, da stvaraju zdrave ćelije kostiju, hrskavice, jetre, mišića, srčanog mišića ili ćelije sitnih krvnih sudova, odnosno endotelske ćelije. Zahvaljujući ovom svojstvu, nezrele matične ćelije sa neograničenim biološkim potencijalom, mogu da se „nakaleme" ili ostanu stalno, i na taj način obezbede kompletnu i dugotrajnu regeneraciju, odnosno rekonstrukciju oštećenih organa i tkiva. To i jeste osnova za njihovu primenu na polju ćelijske terapije ili regenerativne medicine.
Koji je najveći izazov na polju regenerativne medicine?
- Verovatno je najveći izazov terapijska primena matičnih ćelija u toku kardiohirurške intervencije, odnosno premošćavanja koronarnih arterija. Kod nas je ova procedura prvi put izvedena u VMA, gde su bolesnikove matične ćelije uzete na samom početku kardiohirurškog zahvata. Prečišćavane su po originalnom protokolu dok je trajala operacija, a na kraju su direktno ubrizgavane u infarktom zahvaćeno područje srčanog mišića, pre zatvaranja grudnog koša bolesnika. Ovakvim vidom „ćelijske terapije", gde se ubrizgavaju sopstvene matične ćelije, lečeni su i oboleli od ciroze jetre. A koliko su ove metode istinski revolucionarne kao terapija, tek treba da pokaže vreme kod lečenih pacijenata.
Budućnost
Za regenerativnu medicinu smatra se da predstavlja budućnost medicine u ovom veku, jer se matičnim ćelijama već tretira oko stotinu različitih bolesti. Neke od ovih bolesti mogu da se izleče u potpunosti, dok kod drugih može makar da se poboljša zdravstveno stanje obolelog. Pokazalo se da je kod leukemije, imunoloških, bolesti centralnog nervnog sistema i bolesti metabolizma efekat uspešnosti u lečenju najveći. Osim toga, ne treba zaboraviti da iz matičnih ćelija mogu da se stvore tkiva jetre, krvnih sudova, rožnjače.
Izvor: Z. O. Joksović, Novosti.rs
Foto: Beta
