Izvor: B92, 02.Nov.2014, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matične ćelije menjaju pankreas
Naučnici veruju da beta-ćelije, koje stvaraju insulin, u budućnosti mogu da budu lek za dijabetes. Istražuje se mogućnost da se ćelije uzgajaju u laboratorijama, a onda transplantiraju pacijentima. Donora nema dovoljno.
Foto: Lwp Kommunikáció/Flickr.com
Tokom poslednje dve decenije urađeno je mnogo kliničkih studija u potrazi za načinima prevencije i lečenje dijabetesa tipa 1. Iako samo pet odsto dijabetičara ima ovaj tip šećerne bolesti, učestalost obolevanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslednjih decenija raste od tri do pet odsto godišnje, pišu Novosti.
Dijabetes tip 1 je primarno genetski uslovljen, dok okidači za ovu autoimunu bolest uglavnom dolaze iz okoline. Ali, dok kod dijabetesa tipa 2, zdravija ishrana i promena životnog stila mogu da imaju pozitivne rezulate, pacijenti sa dijabetesom tipa 1 su doživotno insulin zavisni. Oni moraju da uzimaju insulin, jer njihov pankreas ne može da ga proizvodi. Zato veliki deo naučnih istraživanja ide u pravcu korišćenja matičnih ćelija, koje bi se "programirale" u beta-ćelije, sposobne da luče insulin.
Svake godine, hirurg Hoze Oberholcer određeni broj ljudi sa dijabetesom tipa 1 oslobodi svakodnevnih injekcija insulina. On to "čudo" izvodi uz pomoć transplantacije beta-ćelija, proizvođača insulina, kojih ovi pacijenti nemaju dovoljno, ili ih nemaju uopšte. Ali, prema priznanju samih naučnika, to je veoma frustrirajući proces.
Jer, koriste se uglavnom ćelije pankreasa sa preminulih donora, koje nisu uvek dobrog kvaliteta. Ni donora nema dovoljno, pa naučnici istražuju mogućnost da se beta-ćelije na neki način uzgajaju u laboratorijama, a onda transplantiraju pacijentima.
Istraživač matičnih ćelija Daglas Melton, sa Univerziteta Harvar, i njegove kolege objavili su nedavno potencijalno rešenje za probleme sa transplantacijom beta-ćelija. Melton i njegov tim su postigli dugoročni cilj nauke matičnih ćelija - kreirali su zrele beta-ćelije koje luče insulin, uzgojene od odraslih matičnih ćelija. One su praktično "reprogramirane" da se ponašaju nalik ćelijama pankreasa. Kao odgovor na glukozu, te ćelije brzo luče insulin koji telo koristi da reguliše šećer u krvi. One čak i formiraju klastere nalik onima koji mogu da se vide u pankreasu.
Olak[avanje terapije smatra se da je eliminacija "okidača" iz okoline jedna od najefikasnijih strategija za prevenciju bolesti, ali još nema konsenzusa u stručnim krugovima šta je to što je najznačajniji faktor na koji treba delovati. Zato je veliki deo napora naučnika usmeren ka rešenjima koja će pacijentima koji su već na insulinu učiniti život lakšim.
Ako uzmete ove ćelije i pokažete nekom, čak bi i eksperti pomoslili da je to savršeno ostrvce ljudskih ćelija, kaže Oberholcer, koji trenutno radi sa Meltonom testirajući ove ćelije na primatima.
Ali, jednom usavršene ćelije koje će "imitirati" pankreas otvaraju novo pitanje: kako sprečiti imuni sistem pacijenta da odbaci transplantirane ćelije? Imunosupresivni lekovi koje lekari mogu da daju u tim slučajevima, ne samo da mogu da dovedu do propadanja bubrega, već to otvara pitanje dodatnog narušavanja rada preosetljivog imunog sistema.
Zasada se naučnici bore sa teškoćama kako da ove ćelije zaštite od imunog sistema. Ovo pitanje mora da se reši kako bi novi tretman mogao da se masovnije koristi. S druge strane, ne preporučuje se ni masovno davanje imunosupresivnih lekova, koji su danas indikovani samo za veoma ozbiljne slučajeve dijabetesa tipa 1. Čak i ako bi beta-ćelije mogle da se dobiju od kože samog pacijenta, one bi i dalje bile podložne napadu imunog sistema.
Do sada je isprobano nekoliko varijanti "uzgajanja" matičnih ćelija u beta-ćelije, koje bi lučile insulin i tako pacijente rešile zauvek injekcija ovog hormona. Sve ove opcije imaju prednosti i mane, a pred naučnicima je veliki izazov da nađu najbolje, najjeftinije i najbezbednije rešenje.
Ipak, oni pacijenti sa dijabetesom tipa 1 koji se svakodnevno susreću sa kolebanjima šećera koja su životno ugrožavajuća, transplantaciju matičnih ćelija vide kao veliko olakšanje i nadu u bolji svakodnevni život, piše "nature.com". Mnogi od njih bi, ipak, radije uzimali imunosuzbijajuće lekove samo da se oslobode obaveze stalnog uzimanja insulin injekcija.
Embrionske matične ćelije, koje mogu da se razviju u nezrele beta ćelije za transplantaciju
- Ove ćelije su uspešno transplantirane kod miševa, gde su izazivale lučenje insulina. Ali, treba videti da li su sigurne za korišćenje kod ljudi
"Reprogamiranje" pacijentovih ćelija da bi postale pluripotentne matične ćelije
- Od njih mogu da se naprave beta ćelije koje bi se vratile pacijentu
- Ove ćelije su se pokazale manje efikasnim u proizvodnji hormona insulina
Neki istraživači smatraju da se mogu koristiti matične ćelije iz pacijentovog pankreasa
- Do sada nisu urodili pokušaji da se u pankreasu nađu takve matične ćelije
Meltonova šema nastanka novih ćelija pankreasa
* Dijabetičar, sa nedostajućim ili nefunkcionalnim ćelijma pankreasa
* On nema mogućnost prerede glukoze, pa po njenom unošenju u organizam, nivo šećera u krvi dostiže i 150 mg/dl
* "Uzgajanje" odraslih nezrelih matičih ćelija do ćelija koje mogu da luče insulin
* Njihovo ugrađivanje u imunoprotektivnu čauru t, uređaj
* Transplantacija ćelija u organizam pacijenta sa dijabetesom tip 1
* Uz ugrađeni uređaj, koji bi omogućio da ove ćelije luče insulin, ali da budu zaštićene od imuniteta osobe kojoj su transplantirane
* Time se nivo šećera normalizuje do ispod 100 mg/dl
Zaštita transplantiranih matičnih ćelija
* Kapsuliranje
- Podrazumeva da se sazrele matične ćelije zatvore u neku vrstu kapsule veličine kreditne kartice, od biokopmpatibilnog materijala.
- Kompanija Viasit iz San Dijega planira da do kraja godine instalira prvi ovakav uređaj
- Studije na životinjama su obećavajuće, ali se ne zna kako će reagovati ljudi
- Naučnici brinu da bi ovakvo zatvaranje ćelije osravilo bez hranljivih materija i kiseonika
Hidrogel
- Uvijanjem ćelija u protektivnih higrogel stvorilo bi stotine odvojenih "loptica" od ćelija.
- Ovako bi ćelije bila dobro zaštićene
- Ali, mnogo teže bi ih bilo ukloniti ako bi se pokazale kao nebezbedne za pacijenta
