Izvor: B92, 04.Okt.2012, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matične ćelije će produžiti život?

U starom Rimu ljudi su u proseku živeli 22 godine, pre sto godina 49 da bi sedamdesetih godina prošlog veka granica pomerena na 70. Prognoze su da će 2050. prosečni životni vek biti 91 godinu a da telo čoveka može da podnese, u najboljim uslovima, život dug 125 godina.

U Beogradu je održan 5. Simpozijum regenerativne i personalizovane medicine u organizaciji Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine, najveće evropske banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za čuvanje matičnih ćelija „Cryo-Save” i IMGGI-a. Gosti Beograda ove godine bili su najpoznatiji svetski stručnjaci, koji su u oblastima regenerativne i personalizovane medicine napravili revoluciju. Okupljenim lekarima prezentovana su najnovija dostignuća - o primeni matičnih ćelija u lečenju teških bolesti ili traumatskih stanja.

Na putu do dugovečnosti prepreka su bolesti a matične ćelije upravo rade na stvaranju novog tkiva koje je dotrajalo ili bolesno.

Svrha regenerativne medicine danas jeste obnavljanje tkiva. U oblasti regenerativne medicine, što podrazumeva lečenje matičnim ćelijama, postignut je veliki napredak jer su danas stvoren i novi ljudski organi, poput dušnika, uha, nosa ali srčani zalistak i suzni kanal.

Prava mala revolucija desila se kada su napravljeni nos, uho i dušnik.

Profesor Aleksander Seifalijan, direktor Centra za nanotehnologiiju i regenerativnu medicinu Univerziteta u Londonu, prošlog juna je koristeći nanotehnologiju za svega deset dana napravio novi sintetički dušnik pacijentu koji sada vodi potpuno normalan život, bez ikakvih komplikacija.

"Da biste napravili organe potrebna vam je podloga, a ja i moje kolege smo tu podlogu napravili koristeći nanotehnologiju", objasnio je Seifalijan.

Na tu podlogu, kako je kazao, "zasejali" su matične ćelije i time je praktično prvi put napravljen novi organ jer su se do sada koristile ili samo matične ćelije ili ćelije drugih vrsta.

"Koristimo nanotehnološki materijal i matične ćelije samog pacijenta tako da ne dolazi do odbijanja ni materijala niti ćelija od strane tela pacijenta", objasnio je metodu ovaj stručnjak iz Londona.

On je sa svojim timom od matičnih ćelija „odgajio“ nos koji je pacijent izgubio usled raka. Uzeo je matićne ćelije iz koštane srži i napravio nos koji je smetio u inkubator. Obzirom na to da je za nos bila potrebna koža, stavili su ga u podlakticu gde je za 4-6 nedelja izrastao nos a uskoro će biti hiruški odstranjen i transpalntiran na lice i tako povezan sa svim krvnim i nervnim sudovima, kaže Seifalijan.

"Problem je bio da se proizvede kvalitetna koža, koja bi ceo taj materijal obložila i imali smo dva izbora - ili da se stavi na čelo ili vrat, ali to nije bilo estetski lepo i onda smo došli na ideju da na ruci rastegnemo kožu ispod koje je stavljen materijal", objasnio je on.

Govoreći o drugim metodama, on je kazao da se matične ćelije koriste i za bajpas, odnosno za obnovu srčanog mišića.

Kako je rekao, uspešno su tako lečena tri pacijenta čime je stvorena mogućnost da u 2013. počne da se radi kliničkih studija na osnovu koje će se utvrditi da li se ta metoda može koristiti i za redovnu terapiju.

On je naveo da postoji veliki broj zahteva širom sveta da se proizvedu organi od uha do celog lica, ali da se za sada rade šuplji organi manjih dimenzija, tačnije veličine do jednog metra.

Kako je kazao, potrebno je nekoliko nedelja da bi se načinio novi organ, a kada je u pitanju dušnik, potrebno više vremena jer je procedura nešto komplikovanija.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 30% ljudi umire od bolesti srca što dostiže brojku od 17.3 miliona ljudi godišnje. Od ljudi koji prežive infarkt, polovina umire posle 5 godina dok druga polovina poživi duže. Ne postoje lekovi koji mogu da regenerišu srčana tkiva.

Za sada, kako kaže, te procedure finansiraju univerziteti, a tek će se kasnije videti kako će se dalje finansirati.

Iako novinari i stručnjaci širom sveta njegovu metodu nazivaju revolucionarnom, Seifalijan je skroman i tvrdi da je ona jednostavnije nego što se predstavlja.

"Mi pravimo jednostavne, šuplje organe, ne nešto spektakularno... Počeli smo sa jednostavnim stvarima, pa ćemo videti kako će se dalje ta oblast razvijati", kazao je Seifalijan.

Trenutno radi na bioapsorbujućem dušniku koji pravi za desetomesečnu bebu.

I dok jedni istraživači budučnost regenerativne medicine vide u matičnim ćelijama uzetim amniocintezom iz placente, drugi podsećaju na 1% pobačaja koji se dese kao posledica amniocinteze i prednost daju matićnim ćelijama uzetim iz pupčane vrpce.

Profesor ginekologije i akušerstva dr Daniel Surbek kaže da imuni sistem igra važnu ulogu u regenerativnoj medicini i dodaje: „Prava budućnost lečenja oštećenja mozga jeste u matičnim ćelijama. Kod 10% prevremenih poremećaja dolazi do oštećenja mozga a transplantacija matičnim ćelijama može dovesti regeneracije povređenog nervnog tkiva kod novorođenčadi.“

Nastavak na B92...