Izvor: B92, 27.Avg.2010, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Materinstvo smanjuje šansu za rak?
U faktore rizika za razvoj raka dojke ulazi alkohol, duvan, gojaznost, a najnovije istraživanje je pokazalo i sve kasnije odlučivanje na materinstvo.
Foto: cdw0107, www.sxc.hu
Pre samo 10 godina rak dojke je pogađao jednu od 12 žena. Danas na svakih 9 žena jednoj se dijagnostikuje ova opaka bolest.
Iako su uzroci raka dojke mnogobrojni i raznoliki, stil života koji vode žene u 21. veku može da bude najveći krivac.
Uznemirujući podaci pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da žene dobijaju rak dojke u mnogo mlađim godinama nego što je to ranije bio slučaj. Novo istraživanje u SAD pokazalo je da se kod žena razvija tumor dojke 6 godina ranije nego kod generacija njihovih majki. Najpoznatiji primer ličnosti iz javnog života je Kajli Minog kojoj je rak dojke otkriven u 36. godini.
Stručnjaci Centra za istraživanje raka u Velikoj Britaniji utvrdili su da je stopa raka dojke kod žena u dobi između 30 i 49 godina skočila za 15 odsto. Ono što je još gore je da su kod mladih žena tumori energičniji – brže rastu, agresivniji su, pa ih je samim tim teže poraziti. Zašto rak dojke sve češće napada mlađe žene?
Novo istraživanje pokazuje iznenađujuću kombinaciju faktora. Pre svega, brz način života u kombinaciji sa čestim opijanjem igra veliku ulogu u razvoju raka. Alkohol povećava nivo ženskog hormona estrogena, a visok nivo estrogena je poznat kao gorivo za rast raka.
Što je "pijanica” mlađa, veći je rizik od raka dojke. Kod mlađih osoba alkohol može da pogorša efekat estrogena na izazivanje tumora, jer je razvoj tkiva mladih grudi znatno brži.
Drugi krivac je duvan. Istraživanje je otkrilo zabrinjavajući podatak da čak četvrtina 16-ogodišnjakinja u Velikoj Britaniji puši. Gojaznost se takođe spominje kao mogući faktor rizika za razvoj ove bolesti.
Međutim, životni stil današnjih mladih žena bez dece potkrepljuje sve prihvatljiviju teoriju među naučnicima da je odlaganje trudnoće jedan od najvećih faktora rizika. To je takozvani sindrom monahinja. Još 1700. godine dr Bernardino Ramacini, italijanski profesor medicine je prvi uočio da su monahinje bez dece iz Padove imale veći procenat šanse da umru od raka dojke u odnosu na druge žene.
Istraživanje doktorke Dženet Lejn Klejpon je potvrdilo ovu teoriju. Ona je dokazala da što je žena mlađa tokom svoje prve trudnoće, manja je i šansa za razvoj raka dojke.
Prema podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku u Velikoj Britaniji prosečna starost žena koje zasnivaju porodicu je 29, 4 godine, što je najviše godina ikada, a broj žena koje imaju prvo dete u 40. se utrostručio. Porast raka dojke bi mogao da bude druga strana medalje ovakvog stila života.
"Žene koje rađaju po prvi put posle 30. godine imaju dva puta veće šanse da razviju rak dojke od žena koje su svoje prvo dete dobile pre 20. godine”, kaže Suzan G. Komen dodajući da žene zapadnih zemalja imaju 10 puta veće šanse da obole od ove bolesti od onih iz siromašnijih krajeva. Razlika je u tome što na Zapadu nema toliko dece, a i žene se ne odlučuju na materinstvo toliko rano kao što je to slučaj u zemljama u razvoju. I kada rode dete, mnoge žene se ne odlučuju na dojenje, iako ono dokazano smanjuje stopu razvoja raka dojke.
Odlaganje porođaja je uglavnom posledica želje da se razvije karijera, vršenja pritiska na sebe da se postignu snovi i težnje. Briga oko izgleda i karijere predstavlja nepotreban stres za ženu i to može da ima dugoročan uticaj na njeno zdravlje.
Iako su neke organizacije poput Centra za istraživanje raka skeptične po pitanju veze između stresa i raka dojke, neka istraživanja ukazuju na to da i stresovi savremenog života mogu da imaju presudan uticaj na razvoj bolesti.
Utvrđeno je da žene starosti između 25 i 45 godina koje su iskusile dve ili više izuzetno stresnih životnih situacija imaju čak 62 posto veće šanse za razvoj raka dojke. Šta uraditi kako bi se rizik kod mladih žena smanjio?
"Žene ne shvataju da mogu da poboljšaju svoje izglede čineći jednostavne stvari kao što je veći unos voća i povrća i redovne vežbe. Rizični faktor kao što je kasnije odlučivanje na bebu je teško promeniti i mi ženama jednostavno ne možemo da sugerišemo tako nešto”, kaže ugledni specijalista Karol Sikora.
Profesor Valeri Beral strasno veruje da bi medicinski proboj u ovoj oblasti mogao da spasi mnogo života. Ona je pokrenula kampanju da se razvije lek za mlade žene koji bi ih doživotno zaštitio od raka, jer bi imao efekat mladalačke trudnoće na organizam žene.
"Trudnička vakcina”, kako je naziva Beral, je daleko realističniji pristup od pokušaja da se žene ubede da ostanu u drugom stanju u mnogo mlađim godinama.
"Kratkoročni tretman u dvadesetim godinama odgovarajućim hormonima koji bi oponašali efekat devetomesečne trudnoće trebalo bi da obezbedi doživotnu zaštitu protiv raka dojke. To nije jednostavno kao visok nivo estrogena, jer se mnogo različitih hormona proizvodi u toku trudnoće, naročito u kasnijim mesecima. Ko ovo bude usavršio osvojiće Nobelovu nagradu”, tvrdi profesorka Beral.
