Izvor: B92, 20.Okt.2012, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo hirurga za endokrine operacije
Sve veći broj obolelih od štitaste žlezde utvrđuje se zahvaljujući boljoj dijagnostici, ali su lekari slabo plaćeni.
U Centru za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije koji se isključivo bavi hirurškim lečenjem endokrinih organa godišnje se operiše više od 900 pacijenata, a ambulantno se pregleda čak 8.000 obolelih, izjavio je direktor ovog centra profesor dr Ivan Paunović, za Politiku.
– Veliki je pritisak na ovaj centar, a često su naši pacijenti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u najboljim radnim godinama. Na primer, javljaju nam se pacijenti između 30 i 50 godina koji imaju tumor nadbubrežne žlezde. Ova žlezda se nalazi iznad samog bubrega i svi ovi tumori se dele na hormonski aktivne – kada tumor stvara hormone, na primer kortizon, ili lučenjem drugog hormona kore nadbubrega nastaje Hušingova bolest, koja se isključivo leči hirurškim putem. Druga su grupa tumori, koji nisu hormonski aktivni, pa takvi pacijenti nemaju nikakve tegobe, a tumor im se otkrije prilikom nekih drugih pregleda – objašnjava profesor Paunović.
Nažalost, naša zdravstvena neprosvećenost i u ovoj oblasti uzima danak, pa se lekari ovog centra susreću sa trećom grupom oboljenja – karcinomima, kada im se pacijenti obraćaju u odmakloj fazi bolesti i kada hirurzi ne operišu samo tumor već i okolne organe – pankreas, jetru ili slezinu. To su operacije koje, bez obzira na napredak hemoterapije, imaju lošiju prognozu.
Broj obolelih od različitih bolesti endokrinog sistema stalno raste, ali kako za „Politiku” objašnjava docent dr Vladan Živaljević, načelnik operacionog bloka, tome je doprinela i bolja dijagnostika štitaste, paraštitaste i nadbubrežne žlezde i endokrinog pankreasa. Porast broja obolelih ne prati i odgovarajući porast broja ovih stručnjaka, ali naši sagovornici imaju objašnjenje i za to.
– Postoje mladi lekari zainteresovani da se bave ovom hirurgijom, ali treba i njih motivisati: lekar iz nekog medicinskog centra iz unutrašnjosti treba da se odvoji od porodice i dođe u Beograd na usavršavanje, u trajanju od najmanje najmanje godinu dana i da kada se vrati u svoju matičnu kući radi za isti novac za koji je radio i pre. Međutim, Beograd ne može da pokrije sve potrebe za lečenjem ovih poremećaja koji postoje u Srbiji – kaže dr Živaljević.
Vrlo često se poremećaji endokrinih organa povezuju sa povećanom izloženošću stresu, međutim, naš sagovornik dr Živaljević to negira.
– Uvek se za ove bolesti optužuje stres, međutim svi smo mi pod nekim opterećenjem, pa neko oboli, a neko ne. Mislim da je uzrok više stvar genetike. Pravi porodični lekar mora uvek da svom pacijentu skreće važnost na redovne preglede štitaste žlezde. Većina pacijenata ne zahteva operaciju, već ih je dovoljno pratiti. Često pacijenti sami iz straha, zato što su čuli od nekog komšije ili od prijatelja da ako se operišu, to može da izađe na zlo, nepotrebno odlažu operacije. Međutim, kada se odluče za operaciju najčešće to žele odmah, a najčešće se operacije zakazuju za dva meseca – kaže dr Živaljević.
Do sada su se u ovom centru operacije tumora nadbubrežne žlezde obavljale na klasičan način, sa otvorenim rezom i uklanjanjem dvanaestog rebra, ali upravo započeta saradnja sa nemačkim endokrinim hirurzima na klinici u Ofenbahu otvorila je mogućnost saradnje i usavršavanje naših lekara za laparaskopsku metodu.
