Izvor: B92, 19.Maj.2013, 15:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Maj - mesec posvećen bolestima mozga

Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije posto od svih bolesti čine bolesti mozga, što znači da je obolelo više od 700 miliona ljudi.

Evropska komisija proglasila je maj mesecom posvećenim bolestima mozga, kao i podizanju svesti u vezi sa značajem ranog prepoznavanja i otkrivanja oboljenja centralnog nervnog sistema među kojima su alkoholizam, depresija, shizofrenija, multipla skleroza, Alchajmerova bolest, anksioznost i druge.

Kao što je mozak jako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << složen i bitan organ, tako su i bolesti mozga kompleksna oboljenja sa medicinskim i društvenim posledicama. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije 13% od svih bolesti čine bolesti mozga, što znači da je obolelo više od 700 miliona ljudi.

Alkoholizam predstavlja jedan od najvećih problema u lečenju bolesti mozga i za lekare, ali i pacijente. Procenjuje se da u Evropi živi 12 miliona zavisnika od alkohola, a 195.000 zavisnika umre svake godine od prevelikih količina alkohola. Glavni problem u lečenju alkoholizma predstavlja niska stopa dijagnostikovanja oboljenja, a pokazatelj toga je i podatak da se samo 10% od ukupnog broja zavisnika leči. Ustanovljeno je da konzumiranje alkohola uzrokuje 60 različitih oboljenja, kao što su rak, bolesti srca i depresija.

Depresija predstavlja često i ozbiljno oboljenje, zanemareno od strane društva. Prema istraživanjima, od depresije u svetu boluje više od 350 miliona ljudi, a u Evropi ta cifra iznosi 11% ukupne populacije. Depresija je jedno od najbrže rastućih oboljenja, a brz tempo života i svakodnevni stres najviše doprinose tome. Manje od 25% obolelih od depresije imaju pristup adekvatnoj terapiji, međutim postojeći lekovi nisu uvek delotvorni, čak i kada su pravilno propisani. Depresija u mnogome utiče i na opadanje produktivnosti rada, zbog čega ima i velike ekonomske posledice.

Shizofrenija je jedna od najvećih zagonetki medicine. Iako je ovo bolest sa incidencom ispod 1%, početak simptoma u adolescenciji, komplikacije bolesti i hroničan tok u velikoj meri doprinose nepovoljnom uticaju na pojedinca, porodicu i društvo i traju decenijama. Zbog straha od „žigosanja“, odlazak lekaru se odlaže mesecima, pa i godinama. Svest o značaju ranih intervencija u psihozama, informacije o faktorima rizika, kao i pravovremeno uspostavljanje efikasnog terapijskog režima velika su šansa savremene medicine. Psihotični proces se danas može obuzdati, a njegove posledice umanjiti ako se interveniše na vreme.

„Tokom prošlog veka saznali smo izuzetno mnogo o tajnama ljudskog organizma, lečenju mnogih telesnih poremećaja, kao i o metodama prevencije masovnih zaraznih, ali i nezaraznih bolesti. Ljudski vek je dosta duži, a broj stanovnika na planeti nikada veći. Iza svih ovih uspeha savremenog čoveka stoji njegov mozak. Došlo je vreme da i njega upoznamo bolje. Neuronauke u svom intenzivnom razvoju otvaraju neslućene dimenzije za napredak medicine, psihologije, sociologije, matematike, filosofije. U 21. veku nalazimo se pred možda najvećim izazovom za ljudski um, a to je prilika da spozna samog sebe. Da li nam je dato da razumemo svoj mozak? Vreme je da saznamo”, izjavila je doc. dr Nađa Marić Bojović.

„Maj – mesec mozga“ je prvi korak i najava za 2014. godinu koju je Evropska komisija proglasila „Godinom mozga“, organizovanom od strane Evropskog saveta za mozak.

Foto: FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...