Izvor: B92, 19.Feb.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magnezijum: Prirodni čuvar ćelija
Od jednog od najvažnijih unutarćelijskih minerala, i njegovog prisustva u odgovarajućim količinama direktno zavisi preko 350 vitalnih ćelijskih reakcija.
Dnevni unos preporučene doze magnezijuma često je rešenje za prevenciju i ublažavanje mnogih zdravstvenih problema
Mnogi veruju da bi se tegobe kao što su srčani problemi, glavobolje, visok pritisak, alergije, napetost mišića, dijabetes i mnogi drugi zdravstveni problemi mogli rešiti smanjenjem svakodnevnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stresa ili usporavanjem tempa života.
Zbog toga, za sve te probleme pogrešno smatramo da su uzrok, a ne posledica nekog drugog disbalansa. Pre traganja šta bi mogao biti uzrok tome treba da proverimo da li unosimo potrebnu dnevnu dozu magnezijuma.
Jer, dnevni unos preporučene doze magnezijuma često je rešenje za prevenciju i ublažavanje mnogih zdravstvenih problema.
Istraživanja pokazuju da 80 odsto stanovništva ima neki od simptoma nedostatka magnezijuma.
Razlog za to je činjenica da zbog sve agresivnijeg hemijskog tretiranja zemljišta hrana i voda ne poseduju dovoljne količine ovog blagotvornog minerala.
Od magnezijuma, jednog od najvažnijih unutarćelijskih minerala i njegovog prisustva u odgovarajućim količinama direktno zavisi preko 350 vitalnih ćelijskih reakcija.
Ovaj izuzetno značajan mineral pomaže u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola u krvi. Takođe, ublažava srčane tegobe, stabilizuje krvni pritisak, učestvuje u regulaciji nivoa šećera u krvi, poboljšava fizičku kondiciju i reguliše rad creva.
Nedovoljna količina magnezijuma u organizmu najčešći je uzročnik nastanka hipertenzije, nepravilnog rada srca i ostalih ozbiljnih poremećaja. Simptomi nedostatka magnezijuma mogu biti: opšta slabost organizma, osećaj umora, nesvestica, vrtoglavica, poremećaj sna, grčenje mišića, nepravilan rad srca, alergije, uznemirenost, nervoza, razdražljivost, drhtavica, nizak nivo šećera u krvi.
Magnezijum se ne proizvodi u našem organizmu i zato je neophodno obezbediti svakodnevni unos u adekvatnoj količini preko hrane ili vode bogate tim mineralom. Namirnice najbogatije magnezijumom (u 100 gr) su semenke dinje (520 mg), kakao 420 mg), stabljika peršuna (291 mg), soja (250 mg), orasi (130-190 mg), boranija (169 mg), jabuka sa korom (103 mg)
Međutim, nemaju sva jedinjenja magnezijuma iste učinke i veoma je važno u kom obliku unosimo magnezijum.
Na primer: magnezijum u obliku sulfata (gorka so) u zanemarljivo maloj količini ulazi u krvotok i njegov efekat na organizam nije sistemski već površan, i to samo na nivou debelog creva.
Zbog toga je potrebno izabrati magnezijum u obliku hidrogen-karbonata koji se potpuno rastvara u organizmu i dospeva do svake ćelije našeg tela. Takav magnezijum se najčešće nalazi u vodi. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje od 330-380 mg/l, dnevno.
Foto: Grant Cochrane / freedigitalphotos.net
