Izvor: B92, 19.Apr.2011, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše strane terapije autizma
Roditelji dece sa autizmom bi mogli biti razočarani saznanjem da postoji nekoliko velikih problema u vezi sa lekovima i terapijskim pristupima koji se koriste u lečenju poremećaja u razvoju.
Mnogi jednostavno ne funkcionišu, a izazivaju brojne nuspojave, pokazalo je najnovije istraživanje.
Uzmite za primer sekretin, hormon koji se koristi u lečenju poremećaja autističnog spektra. Sudeći prema pisanim izjavama u online objavljenoj studiji u magazinu Pediatrics, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sekretin je infektivan. Nijedan od lekova za autizam ne poboljšava komunikacijske sposobnosti dece niti njihovu mogućnost da se adekvatno socijalizuju.
Dok lekovi risperidon i aripiprazol naizgled redukuju emocionalne probleme, agresiju, hiperaktivnost i samopovređivanje kod autistične dece, antipsihotici mogu da izazovu poremećaj metabolizma i pospanost, sudeći prema izjavama.
Do 70% dece sa autizmom leče se lekovima, rekao je dr Brajan King, upravnik Centra za decu sa autizmom u Sijetlu.
"Postoji jasan disbalans između tretmana koje koristimo i broja dece koja ih primaju,” rekao je King, koji nije bio uključen u studiju.
Istraživanje je pokazalo da bihejvioralna terapija može da popravi komunikacijske sposobnosti i sam govor dece. Ali ona mora da se primenjuje više do 30 sati nedeljno, a nije dostupna svuda i nije uvek pokrivena od strane osiguranja, izjavio je Džeraldin Doson, šef advokatske grupe Autism Speaks.
Kod troje do šestoro dece od njih 1000 se razvije dete sa nekim oblikom autizma. Poremećaj, koji je 4 puta češći kod dečaka nego kod devojčica, karakteriše narušena društvena interakcija – nemogućnost kontakta očima ili korišćenja jezika u cilju adekvatne komunikacije sa okolinom. Razlozi nastanka ovog poremećaja su malo poznati, mada se smatra da nasledni faktor ima određenu ulogu.
