Izvor: B92, 05.Jul.2010, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa reč bolja od leka
Godinu i po dana trajala je borba Katarine Čudić i njenog sina Miloša sa zlokobnim rakom, ali vredelo je. Na poslednjoj kontroli lekar je rekao: „Dečko, zdrav si!"
Izvor: Lisa.rs
Sa Miloševih šest meseci otišli smo na rutinsko snimanje kukova, i imali smo neverovatnu sreću da lekaru nešto bude 'sumnjivo' pa nas je poslao na dopunski pregled. Pri tom nam je rekao da se ne brinemo, nema razloga da ne odemo na još jednu proveru", počinje Katarina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Čudić, koja je sa svojim sinom prošla kroz pravu dramu, borbu za njegov život. Krajem oktobra 2008. godine počeo je hod po mukama za ovu mladu majku i njenog tada šestomesečnog sina. Ultrazvukom je ustanovljeno da ima neuroblastom, anomaliju koja nastaje kao greška tokom embrionalnog razvića. Doktor Smoljanić im je na samom početku rekao da ih očekuje duga, teška borba za izlečenje, da će upoznati i druge roditelje sa sličnim problemima i da je najvažnije da budu pozitivni i razmenjuju iskustva jedni sa drugima.
Borba malog organizma
Neuroblastom je vrlo teško ustanoviti u tako ranom stadijumu, ali je veliki procenat izlečenja ako se tada otkrije. U Miloševom slučaju nalazio se blizu kičme i odatle je pretio da se raširi kao paukova mreža po čitavom stomaku i omete rad unutrašnjih organa. Iako je operacija jedini siguran metod izlečenja, baš zbog ovakvog položaja, zahvat je težak i u Engleskoj se radi vrlo uspešno.
- Za lečenje je neophodno mnogo novca, ali prijatno smo bili iznenađeni što su se ljudi sami raspitivali i nudili nam konkretnu pomoć. Tek kad se desi nešto ovako strašno, shvatite da svet uopšte nije loš, naprotiv. Nažalost, malo njih uz vas ostane do samog kraja jer je sve vrlo mučno, neizvesno... Bake i deke, kao i suprug, uvek su bili tu, oni se podrazumevaju. Razgovarajući sa roditeljima koji su imali bolesnu decu, shvatila sam vrlo brzo da su se svi mahom operisali u inostranstvu i da nam nema druge nego da se direktno obratimo doktoru Edvardu Kajliju. DHL-om smo poslali snimak i rezultate i ceo proces brzo je pokrenut. Milošu je dve godine, a u Engleskoj, na toj klinici, proveli smo godinu dana. Prošao je kroz dva takozvana protokola, koji su neophodni da bi se tumor malo „odlepio" od drugih organa, kako bi se njegov maleni organizam pripremio za operaciju.
Kako ste? Super smo!
Katarina je u Engleskoj saznala da se ova vrsta tumora kod beba ponekad povuče sama od sebe, ali to nije bio njihov slučaj. Posle mesec dana intenzivne terapije rezultati su bili znatno bolji, ali je tumor ostao - isti. Dete je na prvu terapiju reagovalo vrlo loše: oticao je i imao jaku dijareju. Bio je potpuno izmučen, ali je bez obzira na to odluka bila da se nastavi još agresivnije. Ovakvi oblici lečenja, iako razaraju tumor, utiču i na druge stvari, na primer krvna slika postane toliko loša da je s vremena na vreme neophodno 12 sati infuzije. Po Katarininim rečima, „to je teško i odraslom čoveku da istrpi, a zamislite malo dete".
- Kad je Milošu bilo loše, meni je bilo još gore, ali sam znala da ne smem da budem nervozna i da moram u potpunosti da sarađujem. Na kraju sam bila u takvom stanju da sam mislila - dobro je što mu je loše jer ako je njemu loše, i tumoru je loše. Jednostavno, to je moj savet za sve roditelje koji bi se našli u ovakvoj situaciji - prinuđeni ste da pobedite strah, nemate izbora... Morate da se ponašate kao da je sve u najboljem redu. Kad su nas zvali od kuće i pitali kako smo, uvek bih odgovarala da smo - super.
- U Engleskoj je sasvim drugačije nego ovde. I sa lekarom i sa sestrama, i sa tehničarima... razgovarate odvojeno. Možete da ih pitate šta god želite, i na kraju vam sve to daju napismeno. Bila sam upoznata sa svakim trenutkom u lečenju, a posebna je priča što su svi ljubazni i pozitivni. Znam da im je sve to „u opisu radnog mesta i naučeno", ali svejedno - u takvim trenucima svaka lepa reč znači. Osećaj sigurnosti vrlo je bitan kad treba da pomognete svom detetu i da ono ne oseti da ste nervozni, uplašeni, očajni... a nasmejane sestre i prijatni stančić u krugu bolnice doprineli su tome. U Srbiji je sve to mnogo drugačije.
Magazin Lisa u novom broju donosi:
Ivana Mihić: Iz pisanja crpim dodatnu životnu snagu
Iskrena priča: Ljubav sa letovanja u Pefkohoriju
Preplanuo ten: Da, ali ne po cenu zdravlja
Ispovest: Kako sam izlečila sina
Kako da pobedite letnje alergije
+ dodatak: LETNJE POSLASTICE
