Izvor: B92, 17.Avg.2011, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi skupo koštaju Srbiju?
U Srbiji je samo u prva tri meseca ove godine podignuto 2,5 miliona kutija lekova na recept više nego u istom periodu prošle godine. To otvara mogućnost da će do kraja godine biti izdato neverovatnih sto miliona kutija lekova na recept, o trošku fonda.
Znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, ali u Srbiji se na prevenciju i dalje malo računa.
Razvijene zemlje sveta zahvaljujući dobro organizovanoj prevenciji u zdravstvenom sistemu ostvaruju uštede u lečenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje se mere milijardama dolara. Prevencija podrazumeva aktivnosti potrebne da bi se bolest sprečila, a ukoliko do nje dođe da se otkrije u što ranijoj fazi radi uspešnijeg lečenja. Međutim za uspešnost sprovođenja preventivnih mera, pored zdravstvenog sistema odgovoran je i sam pacijent.
"Zvali su me dva ili tri puta da dođem na pregled, ali nisam mogao, imao sam neke svoje obaveze” kaže jedan stariji čovek. Obaveze su posebno problem mlađe generacije: "Dolazim retko na sistematske preglede iz razloga sto nemam vremena, najčešće zbog poslovnih obaveza” priznaje devojka.
U Srbiji su u ozbiljnom porastu bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes i bolesti raka. Sve ove bolesti se mogu primenom preventivnih mera i zdravih stilova života umanjiti i za više od 50%. Nažalost mnogi preventivni programi u Srbiji postoje samo na papiru a samo stanovništvo se ne odaziva ni na postojeće kontolne preglede.
"Odaziv je jako mali od 1 200 pisama koja su poslata došlo je samo troje na sistematski pregled, odraslo stanovništvo i dvoje na revakcinaciju tetanusom. Znači da je prosvećenost jako mala, zdravstveno vaspitanje je jako malo” kaže za B92 dr Milena Turubatiović.
Prevencija obuhvata sistematske preglede, vakcinaciju i edukaciju. U periodu od 19. do 35. godine potrebno je da jednom u pet godina odemo na sistematski pregled, a posle 35. jednom u dve godine.
"Ono što je jako važno, ciljani pregledi, preko 50 godina su bitni za otkrivanje karcinoma debelog creva. Radi se test na okultno krvarenje. Još jedna preventivna obaveza je da se posle tridesete godine na svakih 10 godina vrši revakcinacija protiv tetanusa, kako bi svi bili zaštićeni od te opake bolesti” naglašava direktorka DZ Savski Venac Vesna Vujičić.
Zahvaljujući kontrolnim pregledima za rano otkrivanje raka debelog creva u Skandinavskim zemljama i Americi smrtnost je umanjena za skoro 30%. Iz Doma zdravlja upozoravaju pacijente sa visokim rizikom da im je ova kontrola neophodna.
Specijalista opšte medicine Milica Bošković objašnjava: "To su pre svega osobe koje imaju zapaljenske bolesti debelog creva, osim toga to su pacijenti koji imaju već dijagnostikovane polipe u debelom crevu. Vrlo je bitna genetika, dakle sve osobe koje imaju rođaka prvog reda koji je mlađi od 45 godina a ima podatak o karcinomu.”
U Srbiji više od dve trećine pacijenata lekaru se javlja kada je bolest već nastupila. Zabrinjavajuća je i sklonost ka samolečenju ili stvaranju kućnih zaliha lekova, pa je posebno primetno povećanje potrošnje antibiotika, antidepresiva, lekova za lečenje astme i dijabetesa.
