Izvor: B92, 07.Maj.2010, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi "ne vole" Sunce
Čitav XXI vek u svetu je proglašen vekom alergijskih reakcija, među kojima alergija na Sunce zauzima sve važnije mesto. Ona nastaje kao posledica međusobnog delovanja određenih molekula u organizmu i sunčevog zračenja.
Piše: Jasmina Vujadinović
Izvor: VIVA
Oduvek se smatralo da je sunčanje blagotvorno za organizam, čak i da leči neka oboljenja. Helioterapija, lečenje pomoću sunčevog zračenja, propisivana je od davnina, pa je i danas rašireno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uverenje da se sunčanjem može steći otpornost na infekcije i tegobe vezane za koštano-mišićne, ginekološke i druge poremećaje. Sunčanje se smatra i najboljim načinom čišćenja lica i postizanja blistavog, glatkog tena, kao i dobrim za ublažavanje psorijaze, ekcema i nekih drugih oboljenja. Veruje se, takođe, i da sunčanje podstiče seksualnu želju i otklanja depresiju, stimuliše cirkulaciju i stvaranje hemoglobina, leči anemiju i snižava krvni pritisak.
– Dokazano je da su ovo samo predrasude i da se jedini pozitivan efekat sunčevog zračenja na kožu, a time i na zdravlje organizma, ogleda u prevenciji i lečenju rahitisa. U svakom drugom slučaju, sunčanje slabi imunitet i povećava rizik od infektivnih bolesti. Recimo, umereno sunčanje uništava 20 do 50 odsto ćelija imunog sistema prisutnih u koži, a zračenje koje izaziva crvenilo uništi i više od 50 odsto ovih ćelija, dok doza tri puta veća od one koja izaziva pojavu crvenila uništava sve ove ćelije. Za njihov oporavak, potrebno je do 6 nedelja, kaže za „Vivu” Suzana Miljković, pomoćnik direktora marketinga u „Galenici”.
Poslednjih decenija je sve češće pojava fotosenzibilizacije, neuobičajene reakcije kože na sunčevo zračenje (naročito UVA spektra), u prisustvu određenih supstanci, a javlja se u vidu svraba, osipa, plikova, otoka, pojačane pigmentacije ili neočekivano jakih opekotina. Reakciju izazivaju supstance koje potiču iz organizma ili koje tu dospevaju putem hrane i lekova, odnosno preko kože. Čak oko 250 lekova može izazvati reakciju fotosenzibilizacije, ukoliko se osoba koja ih je koristila izlaže suncu. Čest uzrok su i hemikalije koje dolaze u kontakt sa kožom, kao što su sredstva za čišćenje, deterdženti, industrijske hemikalije, komponente farmaceutskih i kozmetičkih preparata. Takođe i neki UV filtri, osnovne komponente preparata za zaštitu od sunca, mogu izazivati ovu reakciju.
U fotosenzibilizatore spadaju lekovi (antibiotici, antidepresivi, antiinflamatorici, diuretici, antiaritmici/antihipertenzivi), zatim hrana (smokva, peršun, celer, divlja i gajena šargarepa, morač, limun), boje (tiazidi, metilensko plavo, fluorescein, eozin, eritrozin, benzantron), biljni materijal (furokumarini, poliacetileni), policiklični ugljovodonici (katran kamenog uglja, antracen, akridin), parfemi i kozmetičke sirovine (bergamot ulje, mask ambret), filtri za zaštitu o sunca (benzofenoni, benzoilmetani, cinamati), boje za tetoviranje (kadmijum sulfid).
– Ukoliko neko pije više lekova, obavezno bi trebalo da pogleda uputstvo ili da potraži savet od farmaceuta da li postoji mogućnost fotosenzibilizacije – podvlači Miljković i navodi medikamente, koji mogu izazvati ovu pojavu na koži: triciklični antidepresivi (amitriptilin, imipramin, nortriptilin, protriptilin), antihistaminici (ciproheptadin, difenhidramin), anti-infektivni lekovi (tetraciklini, nalidiksinska kiselina, sulfonamidi, 4-hinoloni), anti-neoplastični lekovi, citostatici (fluorouracil, metotreksat, prokarbazin), antipsihotici (fenotiazini, haloperidol), diuretici (tiazidi, acetazolamidi, amilorid), hipoglikemici (sulfonilureja, hlorpropamid, glibenklamid, tolbutamid, acetoheksamid), nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (fenilbutazon, ketoprofen, naproksen, ibuprofen, tiaprofenska kiselina, benaksaprofen, azapropazon).
Kreme umesto solarijuma
Korišćenje solarijuma, pak vezano je za mnoge neželjene efekte zračenja i uzrok je mnogih oboljenja, kao što su alergijske reakcije, opekotine, oštećenja retine i katarakte.
– Zbog slabog poznavanja prirode zračenja, roditelji čak i decu od dve godine vode u solarijum kako bi ih pripremili za letnju sezonu. Ovo je potpuno pogrešno i izuzetno opasno, jer su deca i adolescenti osetljiviji na sunce nego odrasle osobe i svako prekomerno izlaganje povećava rizik od pojave raka kože. Što ranije počnu da se sunčaju u solarijumu, veći je rizik da tokom života obole od malignog melanoma. Umesto toga, mogu se koristiti kreme za samopotamnjivanje, koje su bezopasne ukoliko sadrže dihidroksiaceton (DHA), koji ipak ima i nedostatak - isušuje kožu – upozorava Miljković.
Simpozijum
U Domu vojske u Beogradu, 22. maja biće održan Peti jubilarni simpozijum o zaštiti od Sunca u organizaciji Farmaceutskog društva, Farmaceutskog fakulteta i Instituta „Galenika”, koji su prvi još 5. juna 2000. godine pokrenuli raspravu o ovoj temi. Tom prilikom, uz učešće oko 400 stručnjaka iz ove oblasti biće reči, između ostalog o aktuelnom broju obolelih od prekomernog izlaganja sunčevim zracima, kao i o merama zaštite. Takođe, prisustvovaće i predstavnici Novog Sada, koji jedini u Srbiji mere indekse zračenja u našoj zemlji (maksimalna vrednost kreće se između 9,5 i 10), dok je na ekvatoru (u Najrobiju i Keniji) maksimalni indeks 14.
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
-Tema broja: srce i primena matičnih ćelija u kardiologiji
-Veliki korak napred u terapiji AIDS-a
-21. vek - vek alergijskih reakcija
-Terapija bola
-Zadah - neprijatnost ili signal upozorenja?
-Ne lečim se jer nemam para
-Majska dijeta za brzi procvat
-Trkom do top forme
-Saveti vrhunskih majstora lepote
