Izvor: B92, 15.Feb.2012, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari manje rade dopunski
Imam doktore koji pre podne apsolutno ništa ne rade a posle podne su njihove privatne ordinacije pune, kaže dr Dušan Stanojević, direktor GAK „Narodni front”.
Smeštaj u apartmanu, dolazak lekara od kuće, zato što ga je pacijentkinja odabrala da je porodi, prisustvo oca na porođaju, plaćanje za epiduralnu anesteziju i abortusi van redovnog radnog vremena su u ovom trenutku, uz operacije promena pola kod stranih državljana, neke od malobrojnih preostalih usluga, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje se u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” u Beogradu pružaju u dopunskom radu.
Ova zdravstvena ustanova je jedna od retkih u Srbiji u kojoj je dopunski rad opstao, pošto je prošlog septembra ovaj vid rada u zdravstvenim ustanovama praktično ukinut. Dopunski rad, precizirano je tada, može se obavljati samo van matične ustanove u kojoj je lekar stalno zaposlen, i to samo za zdravstvene usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i isključivo van redovnog radnog vremena.
Direktor GAK „Narodni front” profesor Dušan Stanojević govori za „Politiku” kako nova pravila koja su doneta u vezi s dopunskim radom nisu dobra, jer tek sada lekari mogu da rade šta hoće i koliko god hoće.
– Dopunski rad sada ne diktiraju lekari nego medicinska problematika. Davanje epiduralne anestezije prilikom porođaja, prekidi trudnoće, kao i operacije stranih državlja čini okosnicu dopunskog rada. Žalim što lekari više ne mogu da rade obične preglede u popodnevnim satima na klinici na kojoj rade i da tako donesu pare zdravstvenoj ustanovi, ali i omoguće preglede zainteresovanim pacijentkinjama. Sada svi lekari koji rade popodne privatno, pacijente iz GAK „Narodni front” odvlače u svoje privatne ordinacije i tamo praktično država nema nikakvog uticaja – kaže dr Stanojević.
Direktor GAK „Narodni front” kaže da su lekari koji su radili ranije u dopunskom radu, bili obavezni da u redovno radno vreme ispune određeni broj pregleda i operacija, a tek onda bi im direktor omogućavao da i dopunski rade.
– Sada imam doktore koji pre podne apsolutno ništa ne rade niti ih direktor može naterati da rade, a posle podne su njihove privatne ordinacije pune. Samo na mojoj klinici ima 10, a možda i više takvih lekara i ne mogu im ništa – otvoreno priznaje dr Stanojević.
On kaže da insistira na dopunskom radu zato što neko ko ima para i želi vanstandardnu uslugu platiće, a tim parama obezbediće se bolje lečenje za one koji nemaju pare.
– Iz mnogih ustanova čujete kako nemaju lekove i leče u lošim uslovima, a kod nas ima svih lekova, niko ne čeka na operaciju, svi toaleti su čisti, ima dobre hrane, uvek je topla soba i čista posteljina. Nije to lako obezbediti. Novac koji dobijamo od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nam nije dovoljan da obezbedimo viši nivo usluge i komfora, već to činimo novcem koji smo dobili u dopunskom radu za one koji te para nemaju – kaže naš sagovornik.
Cena za epiduralnu anesteziju od 12.000 dinara, nije se menjala, ali je zato cena prisustva oca na porođaju smanjena i iznosi samo 3.000 dinara. Razlog za to je, kako kaže dr Stanojević, što dva poslednja meseca nijedan otac nije prisustvovao porođaju.
Lekari su se povinovali pravilima pooštrenog dopunskog rada, ali za novine nerado pričaju zašto je za neke građane ovaj vid rada bio važan i značajan. Neki pacijenti su bili zainteresovani da plate pregled baš popodne, posle svog radnog vremena kod državnog lekara, koji ne radi nigde privatno, a nisu želeli da čekaju mesecima. Međutim, ovu mogućnost više nemaju. Direktorka Službe za pravne poslove Kliničkog centra Srbije, Vesna Nenić kaže da je u celom KCS dopunski rad prestao 1. septembra prošle godine, kada je saglasnost za ovaj vid rada svima istekla i da je urađeno onako kako je Ministarstvo zdravlja tražilo.
Direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu profesor dr Nemanja Damjanov podseća da je ova ustanova među prvima dobila dozvolu da se bavi dopunskim radom.
– Mi smo ponovo od nadležnih tražili produženje mogućnosti da deo usluga pružamo u okviru dopunskog rada, jer smo imali razrađeni pravilnik o tom radu koji se obavljao isključivo van radnog vremena i tek pošto bi lekari u potpunosti ispunili, pa čak i višestruko premašili, broj pregleda u redovnom radu.
Nama dolaze pacijenti iz regiona, zatim osobe koji nisu zdravstveno osigurane, a žele konsultaciju naših doktora. Nije etički vratiti ove pacijente. Mi smo vodeća ustanova u oblasti reumatologije i strani pacijenti, kojih ne želimo da se odreknemo, su nam i pitanje prestiža. Zato smo u konsultaciji s Upravnim odborom, doneli odluku da ove pacijente ipak primamo. Sveli smo dopunski rad na minimum, u očekivanju zvaničnog odgovora iz Ministarstva zdravlja – kaže dr Damjanov.
