Izvor: Politika, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekara specijalista za ceo Balkan
Na 100.000 stanovnika u Srbiji, prema podacima iz 2005. godine, imamo 263 lekara od kojih je 223 specijalista, 40 lekara opšte prakse, 41 zubar (državni), 24 farmaceuta, 508 medicinskih sestara... Zavisno od toga sa kim se radije poredite, po brojkama ličimo na Holandiju ili Hrvatsku. Međutim, iako na papiru i po statistikama imamo više nego dovoljno lekara, u stvarnom životu, dok na pregled čekamo satima, a na neko snimanje mesecima, utisak je da u Srbiji imamo konstantan manjak lekara. Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << apsurd svojevremeno je objasnila profesorka dr Snežana Simić, savetnica ministra zdravlja Srbije, rečima da imamo lekara dovoljno za ceo Balkan, a ne samo za Srbiju. Školujemo kadrove i za privatni sektor, i za inostranstvo, gde istina treba dosta truda i godina da bi se diploma naših medicinskih fakulteta priznala, ali srpski lekari širom planete zaista dobro brane ugled naše zemlje.
Šta to onda ne valja kod kuće?
Objašnjenje je da zaposleni lekari nisu dovoljno uposleni prema onome što je uloženo u opremu, rekonstrukciju zdravstvenih ustanova, kompjuterski sistem... Imamo više nego dovoljno lekara po broju stanovnika, ali njihov učinak mora da bude mnogo veći. Sada imamo hirurga koji u proseku mesečno uradi i samo tri operacije. U Srbiji u ovom času ima 86 skenera, od čega su 62 u državnom sektoru, od toga su 16 najsavremeniji tzv. multislajsni. U privatnim dijagnostičkim centrima i ordinacijama ima još 24 skenera, od čega su tri multislajs, dakle, vrhunska. Još savremeniji dijagnostički uređaj – magnetna rezonanca – nalazi se pod krovom 32 zdravstvene ustanove u Srbiji, od čega je 15 magneta u privatnom , a 17 u državnom vlasništvu. Neke razvijenije zemlje u Evropi i okruženju imaju manji broj skenera i magnetnih rezonanci: Poljska ima dve magnetne rezonance na milion stanovnika, Češka 3,1, Slovačka 4,3, Francuska 4,7, ali zato Italija ima 15, a Japan 40,1 magnet na milion stanovnika.
"Rak rana" našeg zdravstva, međutim, ipak i dalje ostaju oboleli od raka. Uvedena su pravila i red u snabdevanje citostaticima, pa odlukom konzilijuma određeni broj pacijenata stiže i do onih najsavremenijih i zaista dobrih lekova. Međutim, najteži bolesnici i dalje čekaju svoj red za zračenje, iako mašine rade u tri smene. Kome se zalomi, a nije ih mali broj: na zračenje stižu i sat posle ponoći.
Od ostalih lista čekanja navodimo onu za ugradnju stenta na koji se pre dve godine čekalo tri godine, a danas oko četiri meseca, na kateterizaciju se čekalo dve godine, sada oko pola godine, na operaciju na srcu četiri, danas oko dve godine, dok na ugradnju kuka vreme čekanja od nekadašnjih i šest, sedam godina svelo se na šest meseci. Operacije katarakte laserom se još do pre godinu-dve nisu mogle zamisliti u državnoj ustanovi, a u ovom času se, prema podacima iz Ministarstva zdravlja, rade u devet državnih ustanova, za koje je kupljena savremena oprema. Struktura takođe ispunjava evropski kriterijum: 60 odsto ovih intervencija radi se laserom, a 40 odsto na klasičan način. Operacije katarakte, osim na očnim klinikama pri kliničkim centrima, prvi put se rade u mestima u kojima je to ranije bilo nezamislivo, na primer, u Prokuplju.
Podatak kojim se možemo hvaliti u svetu je da više od 70 procenata našeg stanovništva starijeg od 65 godina ima osiguranje, kao i 48 odsto žena, odnosno 40,5 odsto muškaraca. Iako se stalno čuju zahtevi da se ukine obavezno zdravstveno osiguranje i monopol jednog državnog zavoda za zdravstveno osiguranje, nadležni ostaju pri tome da je obavezno zdravstveno osiguranje civilizacijska tekovina i da za sada nema govora o ukidanju obaveznog osiguranja, jer bi i ono malo para za zdravstvo što imamo onda bilo rasparčano. Najteži teret je što gotovo milion ljudi u Srbiji nema osiguranje i oni pripadaju ili osetljivim grupama ili nezaposlenima. Romska populacija broji 108.000, izbeglica ima 98.000, interno raseljenih lica 206.800, a u septembru 2007. među radno aktivnim stanovništvom nezaposlenih je bilo je 26,6 odsto.
Žene dominiraju u medicini, ali samo po brojnosti. Prema statistikama Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" u zdravstvenim ustanovama rade čak 12.272 žene lekari u odnosu na 7.224 muškarca, odnosno čak 5.048 žena je više. Ima čak i više žena sa specijalizacijama – čak 8.754. Međutim, po objašnjenju profesorke Simić, u našem zdravstvu neumitno vlada "proletarizacija medicine" – iako su žene lekari brojnije, one rade teže poslove na prvom nivou – u primarnoj zaštiti, dok muškarcima pripadaju prestižnija radna mesta i ekskluzivnije specijalizacije, što je odlika takozvane obrnute piramide moći ili rodne nejednakosti. Muškarci su češće direktori zdravstvenih ustanova, šefovi odeljenja, naravno, na cenjenijim specijalizacijama poput hirurgije ili ginekologije.
[objavljeno: ]
