Izvor: B92, 10.Mar.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje opsesije elektrošokovima?
Korišćenjem terapije strujom osobama sa opsesivno-kompulsivnim poremećajima će se značajno olakšati svakodnevni život, prema rezultatima revolucionarnog istraživanja u ovoj oblasti.
Terapija nalik pejsmejkeru, poznata pod nazivom „duboka moždana stimulacija" (DBS), uključuje premošćavanje slabih električnih struja kroz tanke elektrode direktno duboko u mozak.
Već je oko 50 pacijenata podleglo pionirskom poduhvatu u SAD-u.
Rezultati istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su pokazali da su oni koji su prošli kroz ovu terapiju uspeli da „preguraju" 8 godina bez starih simptoma.
OKP se javi kod 1 odsto odraslih osoba u bilo kom periodu života. Simpotmi su opsesivne misli, kompulsivne potrebe nalik pranju ruku ili zaključavanja vrata. Od poznatih koji pate od OKP-a spomenućemo fudbalera Dejvida Bekama koji je 2006. godine javno govorio o tome kako ima potrebu da ređa predmete u pravim linijama i parovima. Džek Nikolson je u filmu „Dobro da bolje ne može biti" glumio muškarca sa OKP.
Oni sa najgorim stepenom ovog poremećaja se svakog jutra bude sa nizom opsesivnih misli i potrebom da odrade brojne besmislene rituale, od kojih je većina vezana za kuću dok se kod nekih javljaju i suicidne misli.
Duboka moždana stimulacija se preporučuje samo onima koji su daleko najviše zahvaćeni poremećajem koji nisu uspeli da izleče nakon 5 godina agresivne konvencionalne terapije.
Vođa istraživanja dr Bendžamin Grinberg, psihijatar na Braun univerzitetu u Providensu kaže: „Ova nova metoda dosta obećava ali se mora vršiti pod budnim okom kontrole. Zato se preporučuje samo onima kojima je poremećajem onemogućeno normalno svakodnevno funkcionisanje i kojima normalna, iako dosta agresivna, terapija nije pomogla."
Tokom procedure se u moždanu ventralnu kapsulu ubacuju žice nešto šire od jednog milimetra i to u deo blizu ventralnog strijatuma. Obe regije mozga sadrže nervna vlakna koja su odgovorna za OKP kao i za brojna druga neuropsihijatrijska oboljenja.
Terapija je ranije korišćenja kod obolelih od Parkinsonovog sindroma ali kod onih koji su imali problem sa depresijom. Godine 2006, dr Grinberg je objavio da je nakon 3 godine lečenja, 26-oro pacijenata uspešno umanjen opsesivno-kompulsivni poremećaj. Kod 73 odsto pacijenata simptomi su umanjeni za 25 odsto.
Novi rezultati su pokazali da su izlečeni nastavili sa normalnim životom još 8 godina nakon terapije, što je razlog da se veruje da ova terapija može biti dugoročno rešenje za sve obolele od OKP-a.
Iako je dr Grinberg naglasio da nijedan od pacijenata nije kompletno izlečen, svi su sasvim normalno mogli da nastave sa svojim životom, što pre terapije nije bio slučaj. Zapravo, ona im je pomogla da sa ozbiljnog postanu prosečan oboleli od OKP-a.
Kada bi se procedura prekinula usled pokidane žice ili drugog faktora, pacijent bi se vraćao u pređašnje stanje depresije, anksioznosti ili OKP-a.
Nuspojave se javljaju u vidu hiperaktivnosti ili hipermanije, ali samo kod nekih pacijenata.
Grinberg sada sprovodi još 6 istraživanja o delovanju koncepta „ožičavanja" mozga kod OKP-a.
„Upoznali smo se sa tim da ovaj koncept može biti delotvoran, i sada smo na pravom putu da pronađemo prave anatomske modele koje bismo koristili za proceduru", rekao je dr Grinberg.
