Izvor: B92, 29.Jun.2012, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LSD uskoro u službi nauke?
Britanski naučnici će dobiti pristup psihodeličnim drogama poput LSD i psilocibina u svrhu proučavanja mozga.
Nekadašnji savetnik britanske vlade za lekove profesor Dejvid Nut kaže da su istraživanja najvećih misterija mozga postale ograničene zabranom upotrebe droga.
On smatra da će zahvaljujući njihovom uključivanju u istraživanja naučnici uspeti da pronađu lekove za šizofreniju i slične mentalne poremećaje.
„Neurologija bi zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << psihodeličnim drogama trebalo da spozna kako mozak funkcioniše, ali je za to potrebno mnogo ispitivanja. Mislim da je nečuveno što ni jedna studija koja je uključivala narkotike nije sprovedena više od 40 godina, a do toga nije došlo samo zato što su droge stavljene izvan zakona“, kaže dr Nut.
On navodi primer i volontera u jednoj nedavnoj studiji koji je u poslednjem trenutku odustao od učešća, jer se plašio da će mu zbog konzumacije narkotika u naučne svrhe biti zabranjen ulaz u neke zemlje poput SAD.
Profesor Nut došao je u žižu javnosti kada je na Veću o zloupotrebi droga javno izrazio stav da su alkohol i duvan štetniji od LSD, ekstazija i kanabisa.
Stotine kliničkih ispitivanja psihodeličnih supstanci sprovedeni su ’50-tih i ’60-tih godina prošlog veka, a one su korištene čak i u lečenju alkoholizma.
Nakon što je LSD zabranjen širom sveta, nije sprovedeno ni jedno slično istraživanje.
Nat je nedavno objavio izveštaj prošlogodišnjeg istraživanja o efektima psilocibina – aktivnog sastojka „magičnih pečurki“.
Njegov tim je pretpostavio da ta droga povećava aktivnost u nekim delovima mozga, što bi objasnilo halucinacije koje doživljavaju uživaoci ove supstance.
Međutim, MRI skener je kod 30 zdravih ispitanika pokazao da psilocibin smanjuje aktivnost u nekim delovima mozga, a otkrića su objavili u Otkrićima Nacionalne akademije nauka.
Nat tvrdi da mozak pod uticajem psilocibina u mnogome podseća na mozak ljudi sa šizofrenijom, što bi moglo biti od koristi prilikom istraživanja ovog poremećaja.
„Kada ljudi postaju psihotični, granice njihovog ega se ruše, kao i veza sa spoljnim svetom, a svest se meša sa njihovim unutrašnjim iskustvima. Na posletku počinju da čuju sopstvene misli kao neki tuđi glas. Takvo gubljenje veza u mozgu uobičajeno je za šizofreniju. Ako bismo takvo stanje mogli da izazovemo kod zdravih volontera, mogli bismo pronaći i lek za tavke poremećaje“, kaže on.
U planu je da Nat na Imperial koledžu u Londonu sprovede i studije o LSD i ibogainu, derivatu afričkog korena koji se tradicionalno koristi na Tajlandu i Kambodži.
Ipak, ma kakva njegova otkrića bila, malo je verovatno da će i jednu od droga lekari u skorije vreme moći da propisuju svojim pacijentima.
„Arbitrarna regulativa čini nemogućim istraživanje ovakvih droga. Efekti zakona na nauku su veći od zabrane istraživanja matičnih ćelija, jer se događa još od ’60-tih“, kaže Nat.
“Lude gljive” lek protiv depresije
Čarobne pečurke u medicinske svrhe?
