Izvor: B92, 30.Apr.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza rađa tuberkulozu
Britanski sručnjaci sa Oksfordskog univerzitete upozorili su da Baltičkim državama zbog recesije, koju im je donela finansijska kriza u svetu, preti porast slučajeva tuberkuloze.
Oni ovo mišljenje baziraju na proučenom uticaju recesije na učestalost visoko zaraznih bolesti tokom raspada SSSR-a, početkom devedesetih godina.
Utvrđeno je da loša ekonomska klima i te kako ima veze sa širenjem bolesti kao što je tuberkuloza. "Recimo jednostavno, da je znatno manje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novca na raspolaganju za troškove javnog zdravlja", objašnjava vođa istraživanja Nimalan Arinaminpati.
Tuberkuloza je, inače, jedna od tri bolesti koje se najviše dovode u vezu sa siromaštvom - ostale dve su sida i malarija.
Britanski tim je koristio podatke Svetske zdravstvene organizacije o slučajevima tuberkuloze između 1980. i 2006. i podatke Svetske banke o bruto domaćem proizvodu i na osnovu njih izradio kompjuterske modele.
Analizirajući situaciju u 15 centralno i istočnoevriopskih zemalja, tim sa Oksforda je utvrdio da se najveće povećanje slučajeva tuberkuloze narednih godina može očekivati u Letoniji, u kojoj će na 100.000 stanovnika biti 200 slučajeva više ovog oboljenja.
U Litvaniji će, prema ovoj prognozi, biti 130 slučajeva više na 100.000 stanovnika, a u Estoniji 75 slučajeva više.
Poređenja radi, povećanje broja tuberkuloznih u Rusiji tokom perioda recesija i oporavka iznosiche 40 na 100.00 stanovnika.
Od ove bolesti je 2008. godine umrlo ukupno 1,8 miliona ljudi ili gotovo 5.000 dnevno.
U svetu je bakterijom tuberkuloze, kako se procenjuje, zaraženo preko dve milijarde ljudi, ali kod većine ova infekcija je latentna i oni nemaju nikakve simptome bolesti.
Tuberkuloza se može izlečiti antibioticima, ali da bi bili efikasni oni se moraju uzimati svakodnevno mesecima, a smanjenje fondova za javno zdravlje u nekim zemljama moglo bi da znači da će oboleli od tuberkuloze imati manje lekova na raspolaganju.
