Izvor: B92, 17.Mar.2011, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kozji sir može biti opasan?
Od davnina se veruje da kozji sir predstavlja pravu blagodet za organizam i da je daleko zdraviji od kravljeg. Međutim, izgleda da je korist od ovog delikatesa neznatna u odnosu na probleme koje može da izazove.
Britanac Majk Arditi od mladosti je jeo kozji sir verujući da čini dobro svom zdravlju, ali je zbog njega gotovo umro i postao paralizovan. Ovo je njegova ispovest.
"U dvadesetim godinama oboleo sam od duboke depresije i proveo nekoliko godina na lekovima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i raznim klinikama, ali ništa nije pomagalo.
Verujući više alternativnoj medicini, posetio sam nutricionistu koji mi je objasnio kako toksini iz hrane stvaraju toksine u mozgu pozivajući se na Hipokratovu izreku: "Neka ti hrana bude lek, a lek hrana”.
Tako sam se odrekao mesa, žitarica, alkohola, čaja, kafe, procesuirane hrane i emulgatora koliko sam mogao, kao i mlečnih proizvoda.
Promena režima ishrane u kombinaciji sa psihoterapijom konačno me je dovela na put oporavka. Bacio sam pilule i tokom naredne decenije radio kao pozorišni kritičar i napisao tri romana.
Veto na mlečne proizvode, važio je isključivo za prerađevine od kravljeg mleka, dok sam obilno koristio ovčiji i kozji sir. Naručivao sam ih od prijatelja iz Pariza koji mi je donosio najukusnije sireve koji su se tamo mogli pronaći.
Nekoliko vrsta je bilo napravljeno od nepasterizovanog mleka, a jedna je imala i bacil koji će mi u jesen 2001. promeniti i gotovo uništiti život. Prvi znak da nešto nije u redu došao je u vidu probadajućih bolova u dnu kičme.
Pripisivao sam ih nepravilnom sedenju za kompjuterom gde inače provodim mnogo vremena. Posle nekoliko dana bolovi su se toliko pogoršali da gotovo nisam mogao da se pomeram.
Iako lekara nisam video 14 godina, pozvao sam ga i on mi je već u toku telefonskog razgovora rekao da imam skijatiku i da nedelju dana provedem u krevetu.
Jedan prijatelj mi je preporučio da se posavetujem sa specijalnim timom za kranijalnu osteopatiju. Na kraju prvog tretmana, tokom kog su pritiskane tačke na mom telu za oslobađanje energije, bol je minuo i osećao sam se mnogo bolje.
Međutim, narednog jutra probudio sam se u još gorim mukama nego ranije. Nazvao sam osteopate i oni su mi objasnili da je to logičan sled događaja posle terapije.
Tokom narednih pet nedelja, oni su me posećivali gotovo svakodnevno, ali su koristi od masaža bile kratkog daha.
Sada mi se čini da je bilo neobično što se nisam bunio zbog toga što se poboljšanje ne vidi, ali sam tada bio izuzetno ranjiv, trpeo bolove i bio spreman da poverujem svakom ko bi mi ponudio makar i najkratkoročnije rešenje.
Istovremeno, moje dugogodišnje nepoverenje prema lekovima doprinelo je tome da oklevam da pozovem svog doktora. Teško mi je da oprostim sebi, a još teže da oprostim osteopatama.
Kada sam bio prinuđen da otkažem letovanje, optužili su me da se plašim da preduzmem rizik i da tražim izgovore da ne idem. Verovao sam im i uprkos visokoj temperaturi spremao se za putovanje. Da sam otišao, sigurno bih umro.
Stanje se toliko pogoršalo, da kada je jedan prijatelj došao da me poseti bio je užasnut i uprkos mojim protivljenjima odveo me u bolnicu gde mi je dijagnostikovan discitis, infekcija hrskavice između kičmenih pršljenova.
Bolest je toliko napredovala, da se razvila i septikemija. Nekoliko dana bio sam na granici između života i smrti, ali sam spasen zahvaljujući veštim lekarima i antibioticima.
U londonskoj bolnici Velington ležao sam 14 nedelja doslovno paralizovan i na velikim dozama morfijuma. Bacil je uništio dva pršljena u dnu kičme što me je trajno onesposobilo.
Postepeno sam se vratio životu, a pokretljivost i fizičke funkcije su mi se značajno poboljšale. I dalje mi je potrebna pomoć prilikom jednostavnih zadataka poput nameštanja kreveta ili odlaska u prodavnicu, ali srećan sam što i dalje mogu da radim.
Svake godine putujem u jedan katolički manastir u Francuskoj gde se sa još šest miliona posetilaca kupam u ledeno hladnoj vodi.
Ne očekujem da ću naprasno ozdraviti zbog toga (mada postoji 67 potvrđenih čuda tokom 152 godine istorije manastira), ali se nadam da ću naći novu snagu koja će me održavati u svakodnevnom životu.
Na tome, barem, mogu da zahvalim kozjem siru.”
.jpg)
