Izvor: B92, 09.Jun.2012, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko vaš život može spasiti dece?

U Srbiji u ovom trenutku, svakog drugog dana po šest sati, dijalizira se 4.500 ljudi. U čekanju na novi, transplantirani, bubreg deca na dijalizi provedu po 10 godina. Dečja klinika u Tiršovoj je jedina ustanova koja zbrinjava decu kojoj je potrebna dijaliza i transplantirani bubreg a često je dom i dece iz Makedonije i Crne Gore.

Najmlađi pacijenti na dijalizi kao i već transplantirana deca, po prvi put, proveli su vikend van dijaliznog centra Univerzitetske dečje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolnice u Tiršovoj - na Zlatiboru i to u organizaciji Nacionalnog udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh" i najveće evropske banke matičnih ćelija „Cryo-Save" povodom Svetskog dan dece – 1. juna.

Dete koje je na dijalizi ima poseban režim ishrane i sme da unese samo 1 gram proteina po kilogramu i zbog toga zaostaje u rastu i razvoju. Kosti mu se ne razvijaju kao ni bešika, zato što sme da popije veoma malo tečnosti.

Osnovno obrazovanje, deca na dijalizi, imaju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu a da bi upisali srednju školu najčešče moraju da čekaju šesnaestu godinu kako bi po zakonu mogli da je pohađaju - vanredno. Sistem ne prepoznaje njihov problem obzirom na to da oni nisu deca sa posebnim potrebama.

U najboljem slučaju uz pomoć Nacionalnog udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh" i silnih dopisa školama i Ministarstvu pojedinačni slučajevi budu odobreni.

„Često nailazimo na problem lekova koji nisu registrovani. Tablete koje se piju su ogromne i ne smeju da se seku i menjaju svoj oblik a nekim farmaceutskim kućama se ne isplati da registruju sirup umesto tableta jer je mali broj obolele dece." kaže za B92 Jelena Alavanja, predsednica udruženja „Sve za osmeh" i dodaje da je ovo samo jedan u nizu problema sa kojima se deca na dijalizi u Srbiji sreću.

„Moj sin je imao transplantaciju sa 2.5 godine. Imao je osam kilograma i nas petoro je išlo na tipizaciju tkiva da bi na kraju samo svekrva mogla da mu da bubreg. Kod dece je bitna kako krvna grupa tako i podudaranje tkiva. Dijaliza sprečava decu da rastu."

prof. dr Zoran Kovačević, nefrolog VMA

Podraščanin Bojan (20) iz Novog Sada

„Problema sa bubrezima sam imao uvek samo je moja majka držala stvari pod kontrolom a kasnije kada sam sam odrastao sve se pogoršalo. Sa 11 godina moj bubreg je već počeo da otkazuje. Na dijalizu sam krenuo sa 14 godina i na njoj proveo 4 godine. Nije mi bilo teško jer sam to posmatrao kao obavezu koju moram da ispunim svakog dan.

Lečio sam se u Novom Sadu u Dečjoj bolnici. Ispitivanje je dugo trajalo i mnogo analiza sam morao da uradim. Na kraju mi je majka dala bubreg i uskoro će biti godinu dana kako imam transplantiran bubreg. Sve skupa do sada sam imao 13 operacija"

Srbiji je godišnje potrebno 300-400 transplantacija bubrega. One se obavljaju u pet transplantacionih centara u Srbiji: VMA, KC Srbije, UDK Tiršova, KC Vojvodine i od pre pet godina u KC Niš.

Bubreg se može transplantirati sa žive osobe sa kojom je oboleli u krvnom srodstvu (living donor) i sa moždano mrtve osobe (kadaverična transplantacija)

Transplantacija je 4 puta jeftinija od hemodijalize koja čini čak 10% svih troškova za zdravstvo. 20-30 puta su veće šanse da nekome zatrebaju organi nego da će ih donirati.

Transplantaciona medicina je jedino polje medicine koje zavisi od humanosti jednog naroda.

„Moždana smrt se greškom poistovećuje sa komom. Moždana smrt je nepovratno oštećenje mozga gde su isključeni naši refleksi - spontano disanje pa je osoba na respiratoru. U mozgu nema krvotoka ni aktivnosti i EEG pokazuje ravnu liniju. Pitanje je dana ili sata kada će se i pored kardiološke stimulacije prestati rad srca." objašnjava za B92 prof. dr Zoran Kovačević, nefrolog VMA i dodaje: „Moždanu smrt konstatuje nezavisni tim lekara anasteziolog, kardiolog i neurohirurg koji ne smeju biti u sastavu tima za transplantaciju zbog sukoba interesa. Po pravilima SZO se vodi zapisnik koji se na kraju potpisuje. Koma je pak oštećenje mozga koje može biti reverzibilno i tu postoji moždana aktivnost. Samo određivanje moždane smrti traje po 6-7 sati. Iz kome se čovek može povratiti a iz moždane smrti ne."

Razlozi za odbijanje doniranja organa:

- Lekari nerado pitaju za dozvolu

- Porodica

- Emotivna vezanost za umrlog

- Sumnje u moždanu smrt i korumpiranost lekara

- Nepoznavanje želje umrlog

- Odbijanje narušavanja integriteta tela

Kovačević objašnjava zašto su zloupotrebe u ovakvim situacijama nemoguće: „Ono što građani treba da znaju jeste da svako od nas ima svoju krvnu grupu i imunološki profil. Uzima se krv od donora, šalje se na tipizaciju, a pre toga je ista urađena kod svih potencijalnih primalaca. Onda kompjuter izbacuje 50tak potencijalnih primalaca pa se izdvoje primaoci sa najviše poklapanja. Tek posle pažljivog ispitivanja, iste krve grupe i sličnog imunološkog profila. Dakle, ne može se jedan bubreg dati svakom bolesniku. To isključuje mogućnost zloupotreba."

Jedna od zabluda jeste ideja da ukoliko zaveštamo organe ta informacija može dospeti u pogrešne ruke i neko nas zbog toga može ubiti i uzeti nam organe: „Čim je čovek mrtav, taj organ se više ne može upotrebiti. Srce je prestalo da radi i došlo je do koagulacije krvi" objašnjava za B92 dr Zoran Kovačević sa VMA.

Još razloga za odbijanje zaveštanja organa jesu sujeverje. Često se može čuti rečenica „Neću da zaveštam organe pa da izbaksuziram svoju smrt".

Postoji strah da će posle doniranja organa telo najbližih biti unakaženo. Profesor Kovačević razbija i ovu zabludu „To je rez kao od operacije slepog creva. Telo, iako organi nedosataju, spolja je celovito i ništa se ne može primetiti" i dodaje „Mi smo u ovoj krizi postali apatični i surovi i ne primećujemo nesreće drugih ljudi oko nas. Ali ako se to nama dogodi, očekujemo da neko to primeti. Samo humanošću u ovim suludim vremenima možemo sačuvati zdrav mentalni sklop i telo."

Sve tradicionalne verske zajednice u Srbiji: pravoslavna, katolička, muslimanska i jevrejska podržavaju dobrovoljno doniranje organa i tkiva smatrajući to činom plemenitosti i ličnog izbora.

Direktorka Uprave za biomedicinu prof. dr Dana Mihajlović misli da je važno institucionalno poboljšati kvalitet lečenja na dijalizi i dodaje: „Transplantacija treba da postane standard u lečenju posebno najmlađih".

Ona dodaje da je Uprava za biomedicinu nezadovoljna razvojem transplantacionog programa, jer ga ne primenjuje ga ni Ministarstvo koje ga je donelo. „Iako je Zakon o transplantaciji proevropski i moderan on se ne primenjuje" kaže dr Dana Mihajlović

„Radi se na obezbeđivanju vozila koje bi prevozilo organe za transplantaciju.Trenutno je 750 pacijenata na listi čekanja za bubreg dok preko 60 ljudi čeka na jetru" dodaje dr Mihajlović.

Avramović Julija majka bolesne Aleksandre (10) iz Loznice

Donorska kartica

Na ovim telefonima možete da se informišete o donorstvu i da naručite donorsku karticu na kućnu adresu:

- 011 367 07 84 - Vojno Medicinska Akademija Beograd - od 8h do 20h

- 021 520 141 - Donorski Centar Novi Sad - od 8h do 14h

- 018 4530 856 - Klinički Centar Niš - od 8h do 14h

- 0800 111 800 - besplatan poziv sa teritorije Srbije - non-stop (automat)

„Aleksandrini problemu su počeli u šestoj godini. Kada je počela mnogo da se zamara odvela sam je kod lekara koji nisu obratili pažnju. Posle nekog vremena dospeli smo na Institutu za majku i dete i tamo proveli mesec i po dana koliko je Aleksandra bila na plazmaforezi a potom smo prebačeni u Tiršovu na dijalizu.

Ona je na dijalizi već četiri godine. Radila sam ispitivanja i nalaze kako bih joj dala ja bubreg. Postoji šansa da joj moj bubreg odgovara ali moram da budem potpuno zdrava i zbog toga morak da se rešim viška kilograma.

Okvirni plan je da se tranplantacija obavi u septembru. Naš život je veoma težak, ona ne može da ide u školu a tek je četvrti razred. Mi sada živimo u Beogradu zbog jedine bolnice u kojoj možemo da se dijaliziramo i plan je da zamenimo stan u Loznici za neki ovde kako bismo bili bliži bolnici. Svaka prehlada je alarm i moramo da se javljamo u Tiršovu"

Nastavak na B92...