Izvor: B92, 08.Jun.2012, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vam treba ličnog prostora?
Zašto su ljudi tako osetljivi na lični prostor i naročito na njegovo narušavanje? Na kraju krajeva, koliko prostora zauzimamo i smatramo ličnim?
Američki antropolog Edvard Hol 1960. godine sproveo je istraživanje na temu koja je i danas aktuelna i otkrio da svako od nas ima četiri nivoa ličnog prostora - svaki je različitih veličina i svaki se odnosi na druge ljude.
Najmanja zona se naziva „intimnim prostorom" i predstavlja krug oko našeg tela poluprečnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od oko pola metra. Samo članovi porodice, najbliži prijatelji i ljubimci mogu da budu u tom prostoru. Svi ostali koji nam se previše primaknu izazivaju neprijatnost.
Sledeća „kružnica" predstavlja takozvani „lični prostor" čiji je poluprečnik oko jednog metra. Prijatelji mogu slobodno da se nalaze u njemu, naročito tokom neformalnih razgovora, ali stranci ne.
Kružnica ličnog prostora poluprečnika tri metra rezervisana je za sve ostale ljude, a izvan toga nalazi se javni prostor.
Naravno, te veličine variraju od osobe do osobe, ali ovde je reč o prosečnim vrednostima.
Prema Ralfu Adolfsu, profesoru psihologije i neurologije na kalifornijskom Tehnološkom institutu, ljudi počinju da razvijaju svest o ličnom prostoru već oko treće i četvrte godine, a veličina pomenutih „kružnica" se ne menja posle adolescencije.
Adolfs i njegove kolege otkrili su u istraživanju objavljenom u časopisu „Nature" 2009. da veličinu i konstruisanje pomenutih kružnica sprovodi amigdala, deo mozga zadužen za osećanje straha.
„Amigdala se aktivira kada narušite nečiji lični prostor. To je potvrđeno i kod pacijenata koji su imali oštećenja mozga, jer oni nisu marili kada im neko nepoznat prilazi suviše blizu i nisu imali svest o ličnom prostoru", kaže Adolfs.
Štaviše, dodaje on, abnormalan razvoj amigdale takođe može objasniti zašto osobe sa autizmom imaju teškoće u održavanju normalne distance prema drugim ljudima.
Kako se onda čovek ponaša u gužvi?
Psiholog Robert Somer smatra da je reč o privremenoj dehumanizaciji osoba kojima smo okruženi na koncertima ili nekim javnim skupovima, pa s njima izbegavamo kontakt očima. Dakle, ponašamo se na sličan način kao da stojimo na nekoliko centimetara od zida.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
