Izvor: B92, 06.Apr.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko navike utiču na zdravlje?
Godinama su se vršila istraživanja gde je ispitivan odnos zdravlja i različitih načina ponašanja ili navika. Rezultati su pokazali da muškarci dodaju 11 godina svom životnom veku, a žene 7 ako se pridržavaju određenih preporuka.
Piše: Marko Aleksandrić
Centar za prevenciju gojaznosti i optimizaciju funkcionisanja ljudskog organizma
Razmotrimo svaku navedenu preporuku i proverimo da li odgovaraju vašem životnom stilu. Potom odlučite sami da li >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nešto treba da promenite.
San
Ako muškarac ili žena noću spavaju šest sati ili manje, nisu toliko zdravi kao kada spavaju sedam ili osam. Oni koji spavaju devet ili više sati takođe se nalaze ispod željenog proseka. Prema tome, sedam ili osam sati spavanja najbolja je dužina sna – kao što ste mogli da očekujete, premalo sna je veći problem nego previše sna.
San karakterišu različiti stadijumi. Prvi stadijum podrazumeva brze pokrete očnih jabučica (REM) i promene u srčanoj frekvenciji, krvnom pritisku i mišićnom tonusu. Taj stadijum može poslužiti kao period odmora za inhibitorne nervne ćelije mozga. Obično je praćen snovima i ako se prekine, postajemo anksiozni i razdražljivi. Ta faza sna čini oko 20% ukupnog sna. Dublji ili mirniji periodi obezbeđuju odmor neophodan za oporavak zamorenih tkiva. Ako propustite nešto sna tokom jedne noći, organizam neće ozbiljnije pokušati da nadoknadi gubitak. Međutim ako je veća količina REM faze propuštena, u narednim noćima ta faza sna će biti produžena. Ako je dužina sna smanjena, kreativne sposobnosti slabe, što ukazuje na to da je još jedna funkcija sna oporavak moždane kore koja je zamorena svesnim stanjem. Umerena fizička aktivnost olakšava da utonemo u dubok san, a da ne promenimo vreme provedeno u REM fazi. Premalo ili previše fizičke aktivnosti može rezultovati poremećajima sna, a znatan gubitak sna negativno utiče na funkciju imunog sistema.
Doručak
U pomenutom istraživanju ispitanici koji su doručkovali skoro svaki dan imali su bolje zdravstveno stanje od onih koji su doručkovali ređe. Pored toga, doručak može biti pomoćno sredstvo za poboljšanje učinka u radu ili u sportu. Doručak često usledi 12 sati posle večernjeg obroka, pa možete videti zašto je toliko značajan za energiju i ćelijski metabolizam. Neka istraživanja ukazuju da doručak treba da bude najobimniji i najvažniji dnevni obrok, a svi se slažu da treba da bude veći od šolje kafe i krofne.
Redovni obroci
Osobe sa nepravilnom ishranom imaju lošije zdravstveno stanje od onih koje imaju redovne obroke. Osobe koje retko jedu između obroka ili nikada ne jedu između obroka, imaju bolje zdravstveno stanje od onih koje redovno jedu između obroka. Nažalost neka istraživanja ne porede zdravstveni status onih koji konzumiraju manje a češće obroke, ali jesu ukazala na nepovoljne efekte neredovne i nepravilne ishrane. Možemo samo pretpostaviti sastav grickalica koje se uzimaju između obroka, ali velika je verovatnoća da su toksične, bogate prostim šećerima, zasićene mastima i siromašne nutrijentima.
Kontrola težine
Kada je telesna težina 20% iznad ili 10% ispod idealne težine, zdravstveni status se remeti. Na primer, ako je vaša idealna težina 68 kg, vaš zdravstveni status će biti najbolji kada održavate svoju težinu između 61,2 kg(10% ispod) i 81,6(20% iznad) - zaista široke mogućnosti odstupanja. Zanimljivo bi bilo istražiti zdravstvene efekte nedovoljne telesne težine zbog neuhranjenosti, bolesti ili pušenja i uporediti ih sa efektima niske telesne mase koja je posledica redovne, naporne fizičke aktivnosti. Lična zapažanja ukazuju na to da je niska telesna težina koja je u vezi sa napornom fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom jednako zdrava kao da ste idealnoj telesnoj težini ili blago iznad nje.
Pušenje
Pušenje ostaje vodeći uzrok smrti u većini zemalja na koji je moguće uticati.međutim,faktori koji su uvezi sa preteranom telesnom težinom i gojaznošću - loša ishrana i slaba fizička aktivnost-mogu ubrzo da preuzmu vodeće mesto nad duvanom kao uzrokom smrti. Ako ne pušite, nemojte ni počinjati.Ako pušite prestanite. Ostavljanje duvana može se pokazati kao najbolja stvar koju ste ikada učinili za sebe.Ako ne možete prestati zbog sebe, mislite na voljene osobe posebno na decu koja su izložena opasnom duvanskom dimu. Pasivno pušenje izaziva astmu i druga oboljenja respiratornog sistema, da i ne pominjemo karcinom pluća od kojeg oboleva više hiljada najmlađih. Da li je ostavljanje duvana vredno truda? Podaci iz brojnih studija pokazuju da prestanak pušenja ima mnogo pozitivnih efekata,uključujući bolji kapacitet za transport kiseonika,niži krvni pritisak, poboljšan noćni vid... Iako neka oboljenja koja su u vezi sa pušenjem, kao što je emfizem pluća,ne mogu biti u potpunosti izlečena druga se vremenom povlače. Vreme oporavka za oboljenja izazvana pušenjem iznosi oko deset godina, a za srčana oboljenja i više toga.Prestanite danas i pomozite naciji da se oslobodi duvana.
Alkohol
Loš zdravstveni status u vezi je i sa prekomernim konzumiranjem alkoholnih pića( 5 ili više pića u jednom navratu). Osobe koje nikada ne piju i one koje umereno piju alkoholna pića imaju sličan zdravstveni status. Proučava se francuski paradoks - Francuzi redovno konzumiraju vino, dobro podnose kaloričnu hranu i nemaju povećanu stopu srčanih oboljenja. Neka istraživanja su pokazala da osobe koje piju jedno do dva alkoholna pića dnevno, imaju manji rizik od srčanih oboljenja, moguće zbog toga što je alkohol u vezi sa višim nivoima HDL holesterola. Ne treba da shvatite ove podatke kao podršku za nekontrolisano konzumiranje alkohola. Unos alkohola u malim količinama može imati pozitivne efekte koje smo pomenuli, međutim,ako se svakodnevno ta granica prelazi u većoj ili manjoj meri, tokom dužeg perioda mogu nastati degenerativna oboljenja jetre, čak iako je ishrana pravilna. Najbolji savet je da pijete umereno ili da izbegavate alkohol kada ste u društvu.
Redovna fizička aktivnost
Neka istraživanja su upoređivala zdravstvene efekte različitih tipova aktivnosti:aktivan sport,plivanje ili duge šetnje,baštenski posao,fizičko vežbanje i sportski lov i ribolov.Osobe koje su upražnjavale bilo koju od pomenutih aktivnosti ostvarile su gotovo sve moguće pozitivne efekte. Najniža stopa smrtnosti zabeležena je u populaciji koja se bavila aktivnim sportom i održavala nivo aktivnosti tokom života, a najviša stopa smrtnosti bila je u populaciji koja nije upražnjivala nikakav vid aktivnosti.
Zaključićemo da su fizičko zdravlje i dugovečnost, kao i brzina starenja u vezi sa zdravim navikama i životnim stilom. Te navike su značajnije za vaše zdravlje i dugovečnost od bilo kakvog medicinskog tretmana. Mnoge studije su pokazale da je čovek od 55 godina koji se pridržava svih sedam preporučenih oblika ponašanja ima jednak zdravstveni status kao osoba 25-30 godina mlađa koja se pridržava samo dveju preporuka.Pored toga, istraživači su otkrili pozitivnu vezu između fizičkog i mentalnog zdravlja.
Treba da budete svesni da međusobna veza tih dveju promenljivih nije uzročno-posledična, da je dobar fizički status važan i u borbi protiv psihosomatskih bolesti i da je suprotan odnos takođe moguć. Fizički zdravo telo je dobra osnova za mentalno zdravlje, a dobro fizičko zdravlje možete održati prateći preporuke za zdravo ponašanje.
Dnevne navike imaju veći značaj za vaše zdravlje i dugovečnost od bilo kakvog medicinskog tretmana.
