Izvor: B92, 14.Feb.2011, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko nam šteti konstantna buka?
Povremena buka ili glasno slušanje muzike mogu delovati terapeutski. Ipak, današnji gradovi prepuni su raznih izvora buke koju često više ni ne primećujemo, a može nam škoditi na mnogo načina.
Zamislite da postoji vremenska mašina i da neko iz davne prošlosti zaluta u današnje vreme. Kako bi reagovao? Verojatno bi pobegao glavom bez obzira ne samo zbog količine buke iz raznih nepoznatih izvora koji je proizvode. Indijanski poglavica Seattle još je davne 1854. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao: "U gradu belog čoveka ne postoji ni jedno tiho mesto na kojem se može čuti procvat cveća u proleće ili šuštanje zrikavaca. Možda je to stoga što sam ja divljak i ne razumem. Čini se da buka samo šteti ušima.”
Ono što karakteriše razvijeni svet je konstantna buka. Malo je toga što možete učiniti kako bi ućutkali svu tu galamu, ali je važno da pokušate razumeti kako ona utiče na vas i kako se možete zaštititi.
Verovatno znate da se glasnoća meri decibelima. Kako su decibeli vezani za logaritme, dvostruko više decibela ne znači dvostruko, nego višestruko veću buku. Tako, na primer, govor normalne glasnoće u tihoj prostoriji iznosi oko 60 decibela, a ulična buka oko 80 decibela, i to je gornja granica koja je čoveku prihvatljiva. Buka u noćnom klubu iznosi oko 120 decibela, a to nije tek dvaput glasnije od uobičajenog govora, nego je to već buka na granici bola.
Znači li to da se prepuštate riziku svaki put kada izađete u večernji provod? Nažalost, odgovor je - da. Međutim, ljudsko uho ima mehanizam koji ga štiti od iznenadnih preglasnih zvukova – reč je o ušnom refleksu koji napinje bubnu opnu i smanjuje pojačanje glasnoće za oko 20 decibela (slično kao "čkiljenje” kod velike količine svetlosti) .
Drugi obrambeni mehanizam može redukovati buku za čak 140 decibela – kada se dlačice u unutrašnjem uhu umesto naprijed-nazad počnu pomerati s jedne strane na drugu. No tokom vremena dlačice postaju sve ređe i slabije, baš kao i trava preko koje se neprestano gazi, pa dolazi do postepenog gubljenja sluha.
Često i dugotrajno izlaganje buci jednakoj ili većoj od 90 decibela može trajno oštetiti sluh.
Srećom, istraživanja su pokazala da su ljudi produktivniji kada slušaju muziku po svom izboru dok rade. Muzika toliko pozitivno deluje da će vam pomoći ublažiti bol prilikom popravljanja ili vađenja zuba.
Slušate li muziku preko slušalica, svakako obratite pažnju na glasnoću. Još 1996. godine časopis New Scientist objavio je da većina ljudi loše prilagođava glasnoću iz slušalica: prosečna količina buke na mp3 playeru iznosi oko 130 decibela. Nažalost, često i dugotrajno izlaganje buci jednakoj ili većoj od 90 decibela siguran je put za trajno oštećenje sluha.
Šta možete učiniti da biste se zaštitili od prevelike buke:
1. Pokušajte što više vremena provoditi u tišini,
2. Kada slušate muziku preko slušalica uvek obratite pažnju na glasnoću
3. U stanu imajte što više bilja na prozorima - upićeće većinu buke sa ulice
4. Možda nije kod nas uobičajeno, ali najbolji savet je nositi čepiće za uši pri svakoj upotrebi bučnih aparata.
Foto: tommerton 2010 / Flickr
