Izvor: Objava, 22.Feb.2023, 11:47

Koja oboljenja su posledica poremećaja krvi?

Hematologija je grana interne medicine se bavi svim vrstama poremećaja krvi, bilo da su urođeni ili stečeni. To uključuje probleme sa brojem i oblikom krvnih ćelija, zgrušavanjem krvi, kao i bolesti limfnog tkiva. Najčešći simptomi poremećaja krvi su slabost, vrtoglavica, gubitak apetita, bolovi u kostima i produženo krvarenje. Lekari, koji su specijalizovali ovu granu medicine, mogu precizno utvrditi poremećaj i dati pravilno lečenje i zato je bitno da im se obratite na vreme.

 

Najbolji stručnjaci iz oblasti hematologije na jednom mestu

Ukoliko su vam potrebni lekari koji su specijalizovani za hematologiju,najbolje je da ih potražite na sajtu Hipokratija. Na raspolaganju imaju bazu od preko dve hiljade zdravstvenih ustanova, koju možete pretraživati po lokaciji ili ocenama pacijenata.

Na sajtu se takođe možete informisati o iskustvima drugih pacijenata, kao i detaljno oceniti sve aspekte usluge, uključujući kvalitet, higijenu, cenu i vreme čekanja. Ukoliko želite da podelite svoje iskustvo, to možete učiniti veoma jednostavno, bez potrebe za registracijom.

Anemija, jedan od najčešćih poremećaja krvi

Nedostatak gvožđa u organizmu može dovodi do stanja poznatog kao anemija. Simptomi ove bolesti se javljaju dosta ranije i uključujući umor, slabost, bledilo, glavobolju, razdražljivost, brzo kucanje srca i iscrpljenost. Gvožđe igra ključnu ulogu u mnogim metabolizmu, uključujući sintezu hemoglobina i mioglobina, enzima i jačanju otpornosti na infekcije.

Dnevne potrebe za gvožđem variraju ali je preporučeni unos iznosi 10 mg za muškarce i 18 do 22 mg za žene. Apsorpcija gvožđa zavsi od pola, uzrasta, fiziološkog stanja, krvne slike ali i samih rezervi gvožđa u organizmu kod pacijenta. Procenjuje se da su riziku od ovog oboljenja najviše izložene žene, naročito u drugom stanju ali i deca.

Hipohromna anemija je najčešće oboljenje povezano sa neodgovarajućom ishranom prema podacima SZO. Ova vrsta anemije je dijagnostifikovana kod svake pete osobe na svetu. Pravilna ishrana i unos namirnica bogatih gvožđem, poput mesa, ribe, mahunarki i zelenog povrća, bakrom i vitaminom C može sprečiti anemiju. Preporuka lekara je da izbegavate jednoličnu ishranu, preteranu upotrebu alkohola i kafe, neodgovarajuće dijete i živite aktivan život.

Zgrušavanje krvi

Krvni ugrušci su gelaste mase krvi koje se formiraju u venama ili arterijama zbog zgrušavanja krvi. Normalni su kod povreda, ali kada se ne rastvore, ugrušci mogu da budu opasni. Ukoliko se tromboze kreću krvnim sudovima, nazivaju se embolija ili tromboembolija.

Simptomi krvnog ugruška variraju u zavisnosti od toga gde se nalazi u telu. Ukoliko se nalazi u plućima, mogući simptomi su ubrzan puls, bol u grudima, krvavi ispljuvak i kratak dah. Krvni ugrušak u srcu može izazvati slične simptome kao i ugrušak u plućima, a može biti i srčani udar sa mučninom, vrtoglavicom i bolom u grudima.

Krvni ugrušak u mozgu može izazvati glavobolju, konfuziju, napade, probleme sa govorom i slabost. Ukoliko se nalazi u stomaku, blokirane vene u želucu ili jednjaku mogu da iskrvare i izazovu jak bol. Krvni ugrušak u bubrezima može se razviti sporo i obično nema simptoma, ali može izazvati krv u mokraći, groznicu i mučninu.

Ukoliko se uoči neki od ovih simptoma, neophodno je što pre obaviti medicinski pregled kako bi se utvrdilo da li se radi o krvnom ugrušku i koje su dalje mere za sprečavanje ozbiljnih posledica. Kako bi se smanjila šansa za stvaranje ugruška, morate se držati zdrave ishrane, vežbati i izbegavati dugotrajno sedenje.

Uvećanje limfnih žlezda

Limfadenopatija je stanje povećanja limfnih žlezda u veličini, broju ili konzistenciji. Limfne žlezde su deo imunološkog sistema koji štite organizam od štetnih uticaja. Postoje svuda u organizmu, a najčešće se primećuju u perifernim regijama poput vrata, pazušnih jama i prepona.

Od hronične limfocitna leukemija godišnje oboli između 13 000 i 100 000 ljudi, što je čini najčešćom vrstom limfoma. Ovo oboljenje često otkrije slučajno, kada se analizom krvi utvrdi da postoji limfocitoza, odnosno uvećan broj limfocita u perifernoj krvi. Ako se dodatno pokaže da je smanjen i broj eritrocita i trombocita, verovatnoća da se radi o hroničnoj limfocitnoj leukemiji je vrlo visoka.

Uvećanje limfnih žlezda može biti benigno, kao reakcija na infekciju, bolest ili autoimunu reakciju, ili maligno, zbog tumorskog rasta ili širenja ćelija iz drugog organa. Maligno uvećanje limfnih žlezda najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina i karakterišu ga brzo uvećanje, tvrda i gumasta konzistencija i fiksiranost bez bola na dodir.

Uklanjanje pazušnih limfnih čvorova je često prvi korak u hirurškom lečenju operabilnog raka dojke, ali može doći do komplikacija kao što su infekcije, problemi sa zarastanjem rane, ukočenost ruke i dugotrajni problemi. Simptomi koji ukazuju na širenje raka uključuju umor, slabost, neočekivani gubitak telesne težine, bol, otok u pazuhu, otok ruke, otok u grudnoj kosti ili ključnoj kosti. Dijagnostika uključuje fizički pregled, ultrazvuk, kompjuterizovanu tomografiju i magnetnu rezonancu.