Izvor: B92, 14.Jun.2012, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko trpi bol - greši!

Bol uvek upozorava da nešto nije u redu, i ne treba odlagati uzimanje analgetika. Najbolje je da se tableta popije čim počnu bolovi, tad pomaže i mala doza, objašnjavaju lekari.

Decu odaje izaz lica

Postojalo je mišljenje da bebe ne osećaju bol, ali je brojnim istraživanjima dokazano suprotno, tako da se danas zna da se putevi bola razvijaju još u fetusu. Što je dete mlađe to je i prag bola niži pa ono oseća jači bol.

"Postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << različite skale za bol, i kod dece starije od pet godina može po izrazu lica da se utvrdi da li ih nešto boli," kaže docent dr Dušica Simić, predsednik Komiteteta pedijatrijskih anesteziologa Svetske federacije anestezioloških udruženja.

"Kod mlađih od pet godina samo izraz lica nije dovoljan, i tada se u obzir uzimaju i drugi fiziološki parametri (zasićenost krvi kiseonikom, puls, pritisak), kvalitet plača (da li je tiho, glasno ili samo ječanje). Ukoliko se dete požali da ga nešto boli, to bi za roditelje trebalo da bude znak da ga što pre odvedu kod lekara. Bol u tom uzrastu nije uobičajen, i uglavnom je simptom koji nagoveštava da će se uskoro razviti neka infekcija ili je reč o hirurškom oboljenju.

Kada zaboli glava, zub, stomak, ili reuma počne da "krivi kosti", mnogi bez razmišljanja popiju neku tabletu protiv bolova. Ali ima i onih koji radije trpe bolove, čak i one najintenzivnije, jer se najčešće plaše da će uzimajući tablete postati zavisni od njih, ili da će tako uticati na to da se prag izdržljivosti smanji, pa će postati osetljiviji na bol. Koja od ove dve grupe pacijenata greši? Stručnjaci kažu - oni koji trpe bol.

"Naš narod misli da treba da trpi bol, mnogi čak imaju i otpor prema lekovima, jer misle da su štetni i za ovom vrstom pomoći posežu tek kada stanje postane nepodnošljivo," objašnjava profesor dr Nevena Kalezić, šef Katedre anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"A to je veoma pogrešno. Zapravo bi najbolje bilo da se tableta protiv bolova popije odmah čim se bol javi, jer tada može brže da pomogne, čak i manja doza. Ako se čeka, bol može da se pojača, i kada dostigne kritičnu tačku izdržljivosti, onda teško može da se ublaži ili potpuno ukloni."

Pacijenti koji uzimaju lekove zbog hroničnog bola najviše se plaše da ne postanu zavisni. I mnogi lekari imaju otpor prema tome da propišu jake analgetike zbog straha od zavisnosti, a to se naziva opiofobija.

Međutim, treba znati da se kod hroničnog bola uzimanjem redovne terapije ne razvija zavisnost na lek, već je pacijent zavistan od terapijskog efekta leka, kao što je to slučaj na primer kod dijabetičara ili pacijenata sa visokim arterijskim pritiskom. Svi oni će ponovo uzeti lek jer će im biti bolje, a ne zato što su postali zavisni. Ipak, to ne znači da su opioidi potpuno bezopasni, upozoravaju stručnjaci, i da može da ih pije ko, koliko i kad hoće.

Najčešći akutni bolovi (glavobolja, reuma) trebalo bi da popuste nakon jednog sata od uzimanja tablete. Ukoliko se to ne desi, može posle izvesnog vremena da se popije druga tableta. Ako ni ona ne deluje, ne treba uzeti sledeći lek, već obavezno treba potražiti pomoć lekara.

"Bol je simptom koji ukazuje da nešto u organizmu nije u redu, on nas, zapravo, na vreme opominje," ističe docent dr Nebojša Lađević, predsednik Aktiva za terapiju bola pri sekciji za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva. "Zbog toga pojavu bola ne treba shvatiti olako, već bi najbolje bilo da se sa ovim problemom pacijent javi lekaru koji će utvrditi karakter bola i odakle on potiče.

Najčešće se bol javlja u sklopu neke bolesti, i uglavnom nestane kada se otkloni, odnosno izleči glavni uzrok. Međutim, u nekim slučajevima, posle izlečenja bolesti može da se desi da bol ostane. Tada govorimo o hroničnom bolu, koji može da bude kancerski i nekancerski, koji zahteva malo drugačiji pristup lečenja, kojim se bave specijalisti u Kabinetu za terapiju bola Kliničkog centra Srbije.

"Pomoć u kabinetu mogu da potraže svi oni koji imaju hronični nekancerski (neuropatski bol, bol u ramenu ili kolenu, itd) ili kancerski bol - objašnjava docent Lađević. "Osim što pacijentima možemo da propišemo lekove i da damo savete za umirenje bola, možemo i da izvedemo određene procedure.

Na primer, možemo da plasiramo pacijentu epiduralni kateter kroz koji on prima lekove protiv bolova. Bol je koristan alarm, ali ako dugo traje, može da izazove promene u organizmu, najviše u kardiovaskularnom, respiratornom, imunološkom, endokrinom sistemu i psihološkom stanju bolesnika.

Hroničan bol koji ostaje i posle izlečenja osnovne bolesti može da nastane iz više razloga. Najčešće je reč o uzrocima neuropatske prirode, ako se desi recimo oštećenje nerava u regionu gde je operisano, ali može da bude i psihogeni (npr. fantomski bol).

"Jako je važno da se na vreme i dovoljnom dozom leka "kupira" postoperativni bol, jer u suprotnom može da bude dobra osnova za nastanak različitih komplikacija," naglašava profesor Nevena Kalezić. "Te komplikacije mogu da ugroze ishod operacije, ali i život pacijenta.

Na primer, može se javiti zapaljenje pluća zato što bolesnik, zbog bola, izbegava da kašlje i iskašljava, pa se tako nagomilava sekret u disajnim putevima, na šta može da se nadoveže infekcija. Mogu da se jave trombo-embolijske komplikacije, kao što je plućna embolija, ako bolesnik, zbog bola, izbegava da se kreće, pa je zato usporena cirkulacija koja pogoduje nastanku ovih, nekada i fatalnih, komplikacija."

Foto: www.freedigitalphotos.net

Nastavak na B92...