Izvor: B92, 27.Jul.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima - da šteta ne nadjača korist
Velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju. Organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature, a šok kojem je zbog toga izložen u letnjim mesecima izaziva česte prehlade, kijavice, akutna zapaljenja grla, ždrela i bronhija.
Piše: Dragan Pejić
Izvor : VIVA
Foto: ognjen75, www.sxc.hu
Klima uređaji su dobri po zdravlje, ali samo ako se pravilno koriste. Održavanje stalne temperature >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i vlažnosti može pomoći srčanim bolesnicima i osobama koje imaju probleme sa krvnim pritiskom. Međutim, u klimatizovanim prostorima, osim o temperaturi, strujanju i vlažnosti vazduha, potrebno je voditi brigu i o mikrobiološkom kvalitetu vazduha koji udišemo. Vazduh iz klima uređaja koji se ne održavaju redovno, često je lošeg kvaliteta, pun bakterija, plesni i gljivica, a ponekad i neugodnog mirisa. Najčešće tegobe koje zbog toga osećamo su nadraženost sluznice očiju, nosa i grla, osećaj suvoće sluznice, kašalj, svrab, učestale infekcije disajnih puteva, glavobolja i psihički zamor.
Uvek valja imati na umu da prelazak iz tople u hladnu sredinu (i obrnuto) ne treba činiti naglo. Uz to, temperaturna razlika ne treba da bude velika. Ako ste preznojeni, na primer, nije dobro da iz spoljne sredine naglo ulazite u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps. Lekari savetuju da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoru koji se ne rashlađuje, da bi se organizam barem malo adaptirao na nagli skok temperature koja ga očekuje. Kod dece hladnoća u stanu može da izazove upalu uva, a posle izlaganja klima-uređaju nisu retki ni slučajevi ukočenost i bolovi u vratu.
Srčani bolesnici oprezno
– Dodatni oprez preporučuje se obolelima od kardiovaskularnih, respiratornih, reumatskih bolesti i dijabetesa. Na visokim temperaturama krvni sudovi se šire i može doći do znatnog pada krvnog pritiska koji izaziva vrtoglavicu, mučninu i lupanje srca. Kolebanje pritiska može da bude i opasno jer povećava rizik od pucanja krvnih sudova i moždanog udara – objašnjava novosadska kardiološkinja dr Anđelija Necin, dodajući da obavljanje poslova i boravak van kuće treba ostaviti za rano jutro, kasno poslepodne i veče.
Da bi se lakše podnele vrućine, svima, a posebno onima sa hroničnim bolestima, preporučuje se da imaju redovne obroke i to obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve dnevne užine.
– Neophodan je unos mleka ili mlečnih proizvoda. Treba jesti termički dobro obrađeno meso i to piletinu, ćuretinu, ribu, junetinu i teletinu četiri do pet dana u nedelji, oko pola kilograma dnevno dobro opranog voća, povrće u vidu ukusnih i umereno začinjenih kuvanih jela kao što su supa, čorbe i variva. Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti jer organizmu najviše prija i pomaže pijaća voda. Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose od osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti – objasnila je dr Anđelija Necin.
Komfor i rizici
Klima uređaji su nam ulepšali leta, no, ovaj komfor nije sasvim bez zdravstvenih rizika.
– Prema nekim istraživanjima sprovedenim u zemljama u kojima veštačka klimatizacija ima dužu tradiciju, čak 40 odsto ispitanika ima izvesne zdravstvene tegobe koje se mogu dovesti u vezu sa ovim uređajima. Beleže se učestale pojave oboljenja, najčešće prehlade, ali nisu usamljeni ni slučajevi legionarske bolesti – kaže prof. dr Bogosav Lažetić sa katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta Novi Sad, akademik Međunarodne akademije nauka.
Mikroorganizmi – bakterije i gljivice u filterima i cevima klima uređaja žive, neprimetno i neometano, svoj sopstveni život. Tu se skupljaju i razmnožavaju, a sa vazduhom koji struji ulaze direktno u ljudski organizam. Velikoj vlazi raduju se naročito gljivice, a ona nastaje kondenzacijom, pri hlađenju vrućeg vazduha. Zbog toga je veoma važno da se klima uređaji isključuju i čiste bar jednom godišnje.
Oprez i u automobilu
– Sve rečeno o klima uređajima važi i za one u automobilima, koji polako postaju standardna oprema – objašnjava Stevan Sekulić, fizičar Kliničkog centra Vojvodine. – Unutrašnji filter kroz koji se u unutrašnjost automobila uduvava hladan vazduh treba takođe menjati bar jednom godišnje da bi se sprečio ulazak bakterija i polena. Posebno su problematični isparivači smešteni u armaturama vozila, jer se ovde skuplja i odavde isparava kondenzovana voda. Najsigurnije bi bilo dezinfikovati ove isparivače. Za ugodnu i po zdravlje bezbednu vožnju idealna je temperatura između 23 i 27 ºC i vlažnost od 35 do 65 procenata.
Neophodno je znati
Savete naših sagovornika sistematizovali smo u nekoliko najbitnijih preporuka:
– Optimalna temperatura prostorija zavisi od spoljašnje temperature. Leti nije poželjno da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature bude veća od 10 ºC, jer organizam može doživeti šok.
– Bez preke potrebe ne treba boraviti na suncu od 11 do 17 časova. Obavezno nositi sa sobom vodu, piti najmanje deset čaša tečnosti (ne čaja). Ishrana treba da bude laka, uz obaveznu nadoknadu soli (mineralna voda).
– Prostorije treba provetravati u ranim jutarnjim, kasnim večernjim satima i tokom noći, a danju obavezno zamračiti stanove prozore
– Kod kućnih rashladnih sistema bitno je pravilno podesiti temperaturu i ne izlagati se direktnom strujanju vazduha. Osetljivi delovi tela su nožni zglobovi, vrat, sluzokoža nosa, oči" Tegobe poput glavobolje, nesanice i nervoze često uzrokuju klima uređaji jer smanjuju količinu jona u vazduhu. U tim slučajevima savetuje se da se malo odškrinu vrata i prozori, kako bi se vazduh iz prostorije mogao mešati sa spoljnim vazduhom. Kod klima uređaja koji poseduju jonizator negativni efekti su svedeni na najmanju meru.
– Svaki proizvođač savetuje što češće čišćenje klima uređaja, iz dva jako bitna razloga. Prvi je čistoća vazduha u prostoriji, a drugi čistoća uređaja koja omogućuje nesmetani protok vazduha i rad uređaja. Preporučuje se uključivanje uređaja samo preko dana. Ako su i noćne temperature visoke, onda se može uključiti da radi na minimumu. Telo se za vreme sna hladi pa, ako je temperatura preniska, postoji mogućnost da se ujutro probudimo bolnih mišića ili prehlađeni.
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
Dva lica Sunca
Pozitivni efekti negativnih jona
Tema broja: transplantacija jetre
Hitna pomoć na vrućini
Bezbedno korišćenje klima uređaja
Celulit se pobeđuje - za stolom!
Bavite se sportom
Šta muškarci misle o "prepravljenoj" ženi
Ljubav na prvi pogled
Biramo najzdraviji grad Srbije: Užice
