Izvor: B92, 19.Feb.2010, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineziterapija " lečenje pokretom
Vežbama se povećava pokretljivost, mišićna snaga, elastičnost, izdržljivost i poboljšava koordinacija pokreta. Kineziterapija je obavezni deo fizikalne medicine i rehabilitacije.
Piše: Dr Milica Krstić specijalista fizikalne medicine
Izvor – Dom zdravlja "Dr Ristić”
Od nastanka civilizacije zna se da je pokret dobar za telo. Još su lekari od antičke Grčke, preko Kine pa sve do srednjovekovne Evrope, podržavali vežbe, koje mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << leče ili preveniraju bolest i nemoć.
Radni dan naših ljudi je sve duži, a savremeni način života zahteva od nas dugo i nepravilno sedenje ( u kancelariji, kući ispred televizora). Deca provode pred kompjuterom više od tri i po sata, a zaboravljaju se stare, dobre dečje igre žmurke, školice, igranje na igralištu ili u dvorištu. Preterano koristimo prevozna sredstva čak i za male razdaljine. Pored mnogih drugih posledica, registrovana je masovna pojava lošeg držanja tela i ravnih stopala već kod dece nižih razreda osnovne škole.
Za sve važi podsećanje da moramo više da se krećemo i da vežbamo. Naročito je neophodno da se deca bave fizičkim aktivnostima, odnosno telesnim vežbama, zbog pravilnog rasta i razvoja (psihofizičkog, socijalnog, duhovnog), zbog zdravlja. Svaka redovna fizička aktivnost u mladosti doprinosi boljem zdravlju kostiju i mišića u poznim godinama kada, takođe, treba biti fizički aktivan. Vežbama se prevenira i leči osteoporoza. Jačaju se mišići i stvara prirodni zaštitni mider oko naše kičme, a time se smanjuju bolovi i sprečavaju recidivi i dalja oštećenja. Za održavanje gipkosti zglobova dovoljno je samo 15 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Vežbama se povećava pokretljivost, mišićna snaga, elastičnost, izdržljivost, poboljšava koordinacija pokreta. Koriguje se postura ili stav tela. Popravljaju funkcije drugih organskih sistema (kardiovaskularnog, respiratornog"). A, glavni zadatak kineziterapije (vežbi) je jačanje upravo one muskulature za koju je utvrđeno da je oslabljena. Na taj način se zapravo istovremeno i smanjuje bol i ublažava deformitet.
Kineziterapija je sastavni deo fizikalne medicine i rehabilitacije, i koristi pokret kao metodu lečenja. Njena puna primena je u terapiji ortopedskih, neuroloških i reumatoloških oboljenja lokomotornog aparata, ali je isto tako značajna i za mnoga oboljenja pluća i srca . Vežbe su namenjene i zdravim osobama, koje žele da pojačaju kondiciju.
Kineziterapija je integralni deo reumatologije, možda čak i najvažniji deo u lečenju zapaljenskog, degenerativnog i vanzglobnog reumatizma. Ovi pacijenti su najčešće u kontinuiranoj potrebi za kineziterapijom, kojom kako preveniraju tako i saniraju mnogobrojne neželjene sekvele od bitnog uticaja na kvalitet života. Glavni cilj kod ovih pacijenata je očuvanje ili poboljšanje funkcije kičmenog stuba, zglobova i očuvanje kvaliteta mišića.
Kineziterapija ortopedskih bolesnika podrazumeva povećanje pokretljivosti zglobova, jačanje muskulature, vraćanje normalnom hodu i smanjenje bola. Vežbama se preveniraju kontrakture, jača oslabljena muskulatura.
Kineziterapija neuroloških bolesnika namenjena je osobama sa povredama mozga i kičmene moždine, osobama sa posledicama moždanog udara, sa oštećenjima perifernih nerava kao i osobama obolelim od različitih neuroloških i neuromišićnih oboljenja, kao što su polineuropatije, miopatije, cerebralna paraliza i sl.
Oblici kineziterapije, koje sprovodimo su: kineziterapija za cervikalni sindrom, za lumbalni sindrom, kod artroza (gonartroza, koksartroza....) i posle preloma, sportskih i drugih povreda (saniranje kontraktura); edukacija zaštitnih položaja i pokreta, vežbe disanja, vežbe relaksacije, vežbe za osteoporozu, korektivna gimnastika, vežbe za skoliozu i kifozu kičmenog stuba i vežbe za korekciju ravnih stopala.
Kineziterapija je osnova i centralni deo fizikalne terapije bez koje se ne može zamisliti uspešna medicinska rehabilitacija.
KINEZITERAPIJA u našoj ustanovi podrazumeva: individualan rad sa fizioterapeutom, vežbe prilagođene potrebama i mogućnostima svakog pacijenta i vežbe prilagođene trenutno funkcionalnom i zdravstvenom statusu pacijenta.
Nakon obuke pacijent nastavlja da kontinuirano vežba samostalno u kućnim uslovima, uz povremene kontrole lekara. Pacijent se pored toga obučava i kako da pravilno obavlja aktivnosti svakodnevnog života i izbegava nepovoljne položaje. I, ne treba zaboraviti da je održavanje fizičke kondicije redovnim vežbanjem bitan preduslov za održavanje dobrog zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, tokom čitavog života.
.jpg)
