Izvor: B92, 16.Jul.2021, 20:27
Kancer u Hrvatskoj - pošast u senci korone
Zabrinjavajući stanje u onkologiji, s obzirom na vanrednu pandemijsku situaciju, ostavlja traga i u Hrvatskoj. No, zanemarivanjem on neće biti rešeni.
Usled pandemije korona-virusa – pandemija tumora. Otprilike na tu formulu mogla bi se svesti jedna veoma bitna linija zdravstvene slike današnjice, a takvo smo stanje zabeležili i u Hrvatskoj. No, naglasimo najpre opštii plan: Evropska organizacija za rak (ECO) nedavno je izvestila da zbog korona-virusa u zemljama EU nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obavljeno čak 100 miliona predviđenih onkoloških pregleda.
Nažalost, za Hrvatsku takva statistika još nije dostupna. Zabrinjava, ipak, odranije poznata činjenica o mestu te zemlje na onkološkoj EU-karti. Posredi je zemlja sa proporcionalno najvećim brojem umrlih od raka, uz Mađarsku, Sloveniju i Slovačku. "Ja sam još i dobro proša", rekao nam je jedan pacijent iz Primorsko-goranske okruga koji nije želeo da mu objavimo ime i prezime, kao ni naziv bolnice u kojoj se lečio.
"Pokazalo se da nije došlo do povrata kancera", dodao je, „iako se sumnjalo na to. Ali ne mogu vam ni reći koliko me živaca koštalo to njihovo neobjašnjivo otezanje sa snimanjem. Prošlo je više od mesec dana nego što je to bila praksa prethodnih godina, a to je i objektivno dugačak rok za rizikovanje sa mogućim povratom. Znam da je isti problem imalo još ljudi koji na kraju možda nisu imali sreće s nalazom kao ja".
Na upit koji smo poslali Ministarstvu zdravstva RH, o aktuelnoj situaciji i brojevima vezanim uz to, nismo do objave ovog članka dobili nikakav odgovor. Da će istina biti veoma bolna, jednom kad se obelodani, smatra i Ivana Kalođera, predsednica Udruženja žena lečenih od raka „Nismo same“.
Ona je takođe kritična prema odlikama zdravstvenog sistema u kojima nalazi uzrok lošeg odnosa prema pacijentima.
"Nema jedinstvenog odgovora u RH", kazala nam je Kalođera, što se tiče dostupnosti zdravstvene zaštite u pandemiji.
Koliko znam, pacijentkinje koje su već bile u sistemu nisu imale većih problema bar sa terapijom. Ali je bilo pritužbi na dostupnost lekara opšte prakse, i na dijagnostiku. Na primer, na Rebru je bilo više pritužbi onkoloških pacijentkinja za koje su lekari izrazili sumnju da se bolest vratila."
Sudeći po našem gore pomenutom kontaktu, takav problem se u Hrvatskoj očito ne odnosi samo na Zagreb.
Pacijentkinje o kojima govori Ivana Kalođera, u više slučajeva su doživele da termin za pretrage pomoću ultrazvuka ili magnetske rezonance dobiju tek posle datuma predviđenog za kontrolni pregled kod lekara koji ih je poslao dijagnostičarima.
Time da onkolozi ipak ne zakazuju nerealno brze preglede.
"Takva je praksa apsolutno nedopustiva. A da su snimanje zakazale u nekom domu zdravlja, mogle su imati drugi problem. Lekari neretko s podozrenjem gledaju na dijagnostiku iz drugih ustanova", nastavlja Kalođera. Ona je inače pre mesec dana zatražila službeno objašnjenje od nadležnih o stanju u bolnici u kojoj se lično leči, klinici Merkur.
U toj zagrebačkoj bolnici, naime, mamograf je u kvaru već više od godinu dana. Pritom treba naglasiti da je baš Merkur jedna od institucija koje su određene kao ključne za Nacionalni plan ranog otkrivanja raka dojke. Kalođera je iz bolnice konačno dobila – zahvalu na upitu.
Doduše, i nju je primila tek nakon objavljivanja priče o svemu tome na Fejsbuku.
"Mislim da je kovid 19 zapravo samo pokazao sve postojeće slabosti sistema. Ne samo u Hrvatskoj, naravno, ali pametnije sredine to saznanje koriste za postizanje napretka, dok ih mi zanemarujemo", zaključila je predsednica udruženja "Nismo same".
No, kritika sistema može se katkada čuti i iz redova samih medicinskih radnika, i to ne samo u svrhu internih obračuna.
Konstruktivnim pristupom ovoj problematici istakao se dr Eduard Vrdoljak, onkolog u KBC Split i predsednik Hrvatskog onkološkog društva, još u prvom mesecu pandemije u Hrvatskoj. On je prošlog proleća upozorio javnost da se može očekivati rast broja stradalih od tumora.
Za uzročno-posledičnu vezu između pandemije koronavirusa i povećanih problema onkoloških pacijenata tada je upotrebio izraz "spojeni sudovi". Vreme je pokazalo da je nažalost bio u pravu.
"Svedočimo porastu brojeva tzv. ekstra-smrti u EU i svetu, jer svi na neki način dele slične efekte. Svet je danas manje koncentrisan na tumore, ranu detekciju i dolaske na kontrolu. U prvom planu su kovid 19 i puko preživljavanje.
Tačne brojeve o tome na nacionalnom nivou još uvek ne znamo, ali oni će se ionako potpunije prikazivati tek kroz godine koje slede. Nadajmo se da neće biti gori od ionako crnih očekivanja", rekao je Vrdoljak za DW.
Ovaj onkolog pozvao je naposletku da se što pre obrati veća pažnja na problem, jer nije kasno da se spreči katastrofa. Slično stanovištu Ivane Kalođere, on takođe smatra da je za to potrebno samo malo ciljane pameti i volje, a uz organizacioni potdsticaj odozgo, iz državnih vlasti.
Ali one su pokazivale ozbiljne mane prečesto za ovakvu situaciju, pa optimizam i dalje možemo da doziramo samo oprezno – apotekarski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
