Izvor: snizeno.com, 08.Okt.2013, 02:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvu hranu kupujemo?
Kvalitet i ispravnost hrane u Srbiji za tri godine nije sistematski istraživanjem kontrolisana. Kontrolom ispravnosti i kvaliteta hrane utiču na proizvođače da proizvodi budu po propisanim standardima.
Pokret potrošača Beograda, je vršio kontrolu hrane pa su se proizvođači trudili da pruže potrošačima što bolji kvalitet svojih proizvoda u odnosu na konkurenciju. Svako ko bi prodavao hranu lošeg kvaliteta bi bio obeležen i imao bi smanjen promet do 50 odsto.
Za vreme adekvatnog ispitivanja ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je bila 82 odsto. 18 Odsto proizvođača nije zadovoljilo propise i kriterijume pa je sada strahovanje prosečnog potrošača o tome kakva je ispravnost i kvalitet namirnica opravdana.
Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević tvrdi da se proizvodi iz uvoza nedovoljno kontrolišu, kao i domaćih proizvođača što povećava rizik da se kupe nebezbedne namirnice. Meso iz uvoza je sumnjivog kvaliteta a namirnice animalnog porekla u Srbiji su pune aditiva i raznih konzervanasa štetnih po zdravlje. U nekim mesnim prerađevinama i svežem mesu otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu.Pica-šunke, viršle, šunke u crevu, salame spadaju u vrlo „opasne“ prerađevine. Šunka je duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta što je u startu sumnjivo. Na 100 kilograma buta se doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator „karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu.
