Izvor: B92, 31.Maj.2010, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive oboleli od celijakije?
Neobjašnjiv gubitak težine, nadut i bolan stomak, gubitak apetita, anksioznost, hroničan umor tipični su simptomi ove bolesti nepodnošenja glutena. Šta treba da radite?
Izvor – LISA
Gluten je belančevina biljnog porekla: može se naći u zrnu pšenice, zobi, raži i ječma i glavni je uzrok nevolja ljudi obolelih od ne tako retke bolesti - celijakije. Ona je u Srbiji još uvek na listi retkih bolesti iako stručnjaci tvrde da je očekivani broj obolelih kod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nas isti kao i u ostalim zemljama gde se vrše ispitivanja, a prema nekim pokazateljima, ta srazmera je jedan prema 100. Pretpostavlja se da je u Srbiji oko 70.000 obolelih od ove nedovoljno poznate i vrlo opasne bolesti. Naime, od ukupno 12 obolelih osoba samo se kod jedne dijagnostikuje celijakija!
Oslabljena sluznica creva
Celijakija ili glutenska enteropatija je nepodnošljivost organizma na već spomenutu belančevinu - gluten. To je hronična bolest koju mnogi pogrešno i zbog neznanja smatraju alergijom. Ona spada i u grupu autoimunih gastroenteroloških bolesti.
Mehanizam ove bolesti je poznat: pri unosu glutena u organizam obolele osobe i pri kontaktu crevne sluznice s glutenom, u organizmu dolazi do niza komplikovanih imunoloških reakcija koje uzrokuju oštećenje sluznice. A njeno oštećenje može da bude toliko veliko da crevne resice u potpunosti atrofiraju. Oslabljena crevna sluznica nije u mogućnosti da apsorbuje hranljive materije pa se tako otvara put za razne bolesti i poremećaje: od anemije i osteoporoze preko artritisa, depresije i gubitka težine do nekih drugih pridruženih autoimunih bolesti i malignih oboljenja kojima su nelečeni celijakičari izloženi čak 40 puta više od zdravih osoba. Obolelima od celijakije hrana je jedini lek, i to ona bez glutena. Izbacivanjem te belančevine iz ishrane u vrlo kratkom roku dolazi do oporavka, pri čemu se i crevna flora obnavlja, tako da je ponovo u stanju da apsorbuje sve hranjive materije. Me]utim, ovu bolest nije lako prepoznati jer su njeni simptomi često prikriveni ili sasvim različiti od onih koji se smatraju tipičnim za celijakiju, a to su neobjašnjiv gubitak težine, dugotrajni prolivi, nadut i bolan stomak, gubitak apetita, anksioznost, hroničan umor...
Celijakija se dijagnostikuje biopsijom sluznice tankog creva, a danas se sprovode i analize krvi koje upozoravaju na prisutnost antitela u organizmu koja se stvaraju pri kontaktu s glutenom. Za ovu hroničnu bolest nema drugog leka osim bezglutenske dijete koja se pokazala vrlo uspešnom, ali i komplikovanom i zahtevnom, pa je treba ozbiljno shvatiti i biti vrlo disciplinovan u njenom sprovođenju.
Treba imati na umu da i najmanji trag glutena (veći od 0,002 ppm) šteti crevnoj sluznici celijakičara i uvek ispočetka pokreće opasne imunološke reakcije u organizmu.
Gluten je vrlo jeftin i lako dostupan; on industrijskim namirnicama daje formu, volumen i kompaktnost, pa ga, na žalost mnogih celijakičara, proizvođači hrane obilato i često upotrebljavaju. Gluten je postao sastavni deo mnogih prehrambenih boja, konzervanasa, emulgatora i aditiva, pa ga možete naći i u namirnicama u kojima ga uopšte ne biste očekivali. Namirnice bez glutena su u Srbiji dostupne, ali i vrlo skupe, pravi je luksuz priuštiti sebi hleb ili keks bez glutena. Za poređenje - brašno bez glutena je devet puta skuplje od pšeničnog brašna, a cena testenine bez glutena triput je viša od cene obične testenine. Pola kilograma gotovog hleba bez glutena dostiže cenu i do tri stotine dinara. Upravo zbog skupoće mnoge osobe obolele od celijakije peku ga same kod kuće.
Dobro planiranje
Prepreke i predrasude sa kojima se oboleli od celijakije svakodnevno susreću su brojne: od osude ljudi (koji smatraju da oni „sigurno drže dijetu zbog linije" ili da su „anoreksični, ali to ne žele da priznaju") do potpune nezainteresiranosti okoline za njihove stvarne probleme i poteškoće. Osim toga, potpuna neupućenost ugostiteljskih radnika u bezglutensku ishranu samo dodatno otežava život obolelih od celijakije.
Recimo, čak se događa da konobar prezirno odmerava osobu koja mu postavlja puno pitanja o jelu koje želi da naruči ili da čak pogrešno zaključi kako ta osoba ima šećernu bolest. Osoba obolela od celijakije mora pomno da planira putovanja i dobro da se informiše o dostupnosti namirnica bez glutena u mestu u koje putuje. Isto tako, na putovanju uvek mora uz sebe da ima barem paketić hleba. Ipak, biti na bezglutenskoj dijeti nije tako strašno kako se čini; dobro je to što jedete vrlo malo industrijske hrane, dakle unosite minimalno konzervanse i aditive u organizam; konzumirate dosta svežeg voća i povrća tako da gotovo uvek jedete ono što sami pripremite kod kuće.
Zahvaljujući celijakiji, morate da pročitate sastav namirnica na proizvodima i razvijate svest o tome šta unosite u svoj organizam. Ova bolest natera vas da nađete vremena za sebe i u tome je „nemilosrdna" i „beskompromisna". I, stoga, na ovoj dijeti nema varanja – jer se i najmanja greška skupo plaća.
MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:
Moda: Prugice - neprolazna modna klasika
Tema broja: Da li postoji idealno vreme za majčinstvo?
Zijad Gračić: Još čekam da me reditelji otkriju kao komičara
Dobar savet: Izbegnite uobičajene finansijske greške
Psihologija: Šta ako ne pronađete svog princa na belom konju?
.jpg)
