Izvor: B92, 01.Jun.2013, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smanjiti rizik od moždanog udara?
Akutni moždani udar zbog svoje učestalosti, teških posledica i visoke smrtnosti predstavlja jedan od najznačajnijih javno-zdravstvenih problema u savremenom svetu.
Procenjuje se da u svetu od moždanog udara oboli godišnje oko 15 miliona ljudi, oko pet miliona umre, a isto toliko ostaje trajno onesposobljeno. Prema podacima iz 2003. godine, moždani udar je u Srbiji bio vodeći uzrok smrti kod žena, a drugi po učestalosti kod muškaraca.
Ovakvi zabrinjavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podaci ukazuju da najveća pažnja treba da bude usmerena na primarnu prevenciju akutnog ishemijskog moždanog udara, odnosno prepoznavanje i lečenje svih faktora rizika koji mogu da dovedu do nedovoljnog ili potpunog prekida dotoka krvi u određeni deo mozga.
Na pojavu moždanog udara najviše utiče starija životna dob. Od faktora rizika na koje se može uticati najznačajniji je visok krvni pritisak (hipertenzija), zatim šećerna bolest (dijabetes), povećane masnoće u krvi (dislipidemija), pojedina srčana oboljenja, pušenje i drugo.
Hipertenzija se naziva i „tihim ubicom“ jer može dugo da ostane neprepoznata, ali vremenom dovodi do sužavanja (ateroskleroze) krvnih sudova, što je u osnovi moždanog i srčanog udara, kao i mnogih drugih bolesti. U našoj populaciji hipertenzija je prisutna kod skoro polovine odraslog stanovništva (46,5%), a prema skorašnjoj studiji sprovedenoj u Beogradu, čak 80% pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom imalo je hipertenziju koja je u više od trećine slučajeva bila nelečena ili neodgovarajuće lečena.
Osobe sa hipertenzijom imaju tri puta veći rizik od moždanog udara. U kontroli hipertenzije primenjuju se lekovi i nefarmakološki postupci sa ciljem da se krvni pritisak snizi do normalnih vrednosti (ispod 140/90 mmHg). Rizik od moždanog udara se smanjuje srazmerno sniženju pritiska. Ustanovljeno je da dobro regulisan krvni pritisak snižava rizik od moždanog udara za čak 40%.
Osobe obolele od šećerne bolesti imaju 2 - 4 puta veći rizik od moždanog udara, zbog čega je potrebno obratiti pažnju na dobru regulaciju šećera u krvi kao i na lečenje svih udruženih faktora rizika (hipertenzija, dislipidemija), koji su posebno česti kod dijabetičara.
Pušači imaju 1,5 puta veći rizik od moždanog udara u odnosu na nepušače. Rizik je dva puta veći kod „strastvenih“ pušača u odnosu na osobe koje puše povremeno ili manje od 20 cigareta dnevno. Po prestanku pušenja rizik se smanjuje i vraća na nivo nepušača za oko pet godina ili ostaje blago povišen kod intenzivnijeg pušenja. Pojedine studije ukazuju i da izloženost duvanskom dimu („pasivno“ pušenje) takođe povećava rizik od moždanog udara.
Od srčanih poremećaja, treperenje pretkomora (atrijalna fibrilacija) nosi najveći rizik za nastanak moždanog udara (4-5 puta veći od očekivanog) i zahteva odgovarajuće lečenje i praćenje od strane kardiologa.
Prevencija moždanog udara obuhvata i promenu stila života - zdravu ishranu, fizičku aktivnost, obustavu prekomernog unosa alkohola.
Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ raspolaže stručnim kadrom i svim dijagnostičkim metodama neophodnim za rano otkrivanja, otklanjanje i lečenja vaskularnih faktora rizika.
Pridržavanjem jednostavnih saveta (povremenim merenjem krvnog pritiska, obustavom loših navika, redovnim uzimanjem preporučenih lekova) možemo mnogo da učinimo za sebe i da utičemo na dužinu i kvalitet života.
Izvor: Danas.rs
